Vreme čitanja: oko 2 min.
Novi uspeh astronoma: Snimljena najdalja aktivna supermasivna crna rupa
Vreme čitanja: oko 2 min.
Galaksija nazvana CEERS 1019 postojala je oko 570 miliona godina nakon Velikog praska, a njena crna rupa je manja od bilo koje identifikovane u ranom svemiru
Zahvaljujući svemirskom teleskopu „Džejms Veb“ tim naučnka otkrio je najdalju aktivnu supermasivnu crnu rupu, saopštio je Univerzitet Teksasa u Ostinu.
Galaksija nazvana CEERS 1019 postojala je oko 570 miliona godina nakon Velikog praska, a njena crna rupa je manja od bilo koje identifikovane u ranom svemiru.
Preporučujemo
Dama od slonovače iznenadila: Najmoćnija osoba u drevnoj Španiji nije bila muškarac, već žena
Supernove kriju tajnu! Naučnici otkrili kako nastaje kosmička prašina
Osim nje, naučnici su identifikovali još dve crne rupe koje su nešto manje i postojale su oko milijardu i 1,1 milijardu godina nakon Velikog praska. Svemirski teleskop otkrio je 11 galaksija koje su postojale kada je svemir bio star između 470 i 675 miliona godina.
- Posmatranje udaljenih objekata ovim teleskopom liči na gledanje podataka iz crnih rupa koje postoje u galaksijama blizu naše. Postoji mnogo spektralnih linija za analizu – rekao je Stiven Finkelstajn, profesor astronomije Univeziteta Teksasa u Ostinu, navedeno je u saopštenju.
CEERS 1019 nije značajna samo po tome kada je postojala, već i zbog neočekivane veličine njene crne rupe. Ona ima masu otprilike devet miliona puta veću od Sunca, što je mnogo manje od drugih crnih rupa koje su postojale u ranom univerzumu i koje su do sada identifikovane, ali je veća nego što bi se očekivalo za tako davnu kosmičku istoriju. Crne rupe uobičajeno imaju masu oko milijardu puta veću od Sunca, dodaje se u saopštenju. Crna rupa u galaksiji CEERS 1019 više nalikuje crnoj rupi u centru Mlečnog puta, koja je 4,6 milijardi puta veća od Sunca.
Iako manja, ova crna rupa postojala je mnogo davno i teško je objasniti kako je formirana tako brzo nakon nastanka univerzuma. Istraživači su dugo pretpostavljali da su postojale manje crne rupe u ranom svemiru, ali do sada nije bilo moguće i uočiti ih.
- Nismo navikli da vidimo toliko struktura na ovim rastojanjima. Možda je spajanje galaksija delimično odgovorno za podgrevanje aktivnosti u crnoj rupi galaksije CEERS 1019 – rekao je Džejan Kartaltipi, profesor astronomije Instituta tehnologije Ročester u Njujorku, navedeno je u saopštenju.
(Telegraf Nauka/UTNews)
Povezane vesti
Progres upalio motore na 403,2 sekunde: Orbita svemirske stanice podignuta na 414,8 kilometara
Ruski kosmonauti prvi put u svemiru ove godine: Evo šta planiraju da urade i koliko dugo će ostati
Neverovatna fotografija Meseca i Zemlje: Uspešna misija kineskih satelita
Spremni za put u svemir!
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
