Vreme čitanja: oko 2 min.
Supernove kriju tajnu! Naučnici otkrili kako nastaje kosmička prašina
Vreme čitanja: oko 2 min.
Gradivno tkivo većine stvari u našem univerzumu, a posebno planeta, nastaje hlađenjem gasa nakon eksplozije umirućih zvezda
Korišćenjem svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ američke svemirske agencije NASA istraživači su otkrili izvor prašine u ranim galaksijama – supernove, saopštila je NASA.
Prašina se, dodaju, smatra gradivnim tkivom većine stvari u našem univerzumu, a posebno planeta. Kada se prašina raširi kroz svemir sa umirućih zvezda, ona nosi osnovne elemente koji pomažu u stvaranju sledeće generacije zvezda i njihovih planeta. Astronomi dugo nisu znali odgovor na pitanje odakle ta prašina dolazi, ali sada su dobijeni dokazi da su jedan od izvora kosmičke prašine supernove – kada umiruća zvezda eksplodira, gas koji ostane se raširi i ohladi kako bi od njega nastala prašina.
Preporučujemo
Posle Velikog praska vreme je teklo pet puta sporije nego danas
Slovenački Indijana Džouns pronašao izgubljeni grad Maja u džunglama Jukatana
- Direktni dokazi ovog fenomena bili su vrlo tanki, jer su nam dosadašnje mogućnosti dozvoljavale da proučavamo samo prašinu jedne supernove koja nam je relativno blizi – Supernova 1987A nalazi se 170.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje. Kada se gas ohladi dovoljno da formira prašinu, nju je moguće detektovati samo infracrvenim talasima – rekla je Melisa Šahbandeh, glavni autor istraživanja i astronom sa Univerziteta Džon Hopkins i Instituta za svemirske teleskope u Baltimoru, navodi se u saopštenju.
Za supernove koje su dosta udaljene kakve su SN 2004et i SN 2017eaw, ove udaljene od nas 22 miliona svetlosnih godina, detektovanje kosmičke prašine moguće je samo zahvaljujući instrumentu MIRI na teleskopu „Džejms Veb“.
Nova otkrića su prva značajna u ispitivanju nastanka kosmičke prašine otkako je pre skoro deceniju otkrivena prašina na SN 1987A.
Veoma je značajno što je otkriveno i kolika je količina prašine otkrivena u ranim fazama supernove. U slučaju SN 2004et istraživači su otkrili prašinu čija je masa 5.000 puta veća od Zemljine.
- Kada vidite proračune koliko prašine ima, posebno u slučaju SN 2004et, one su slične kao kod SN 1987A iako je njena starost tek deo njene. To je najveća količina prašine detektovana kod supernova od SN 1987A – dodao je Ori Foks, lider programa Instituta za svemirski teleskop.
Proučavanje je pokazalo da su mlade, udaljene galaksije pune prašine. SN 2004et i SN 2017eaw su samo prve od pet meta uključenih u ovaj program, navodi se u saopštenju NASA.
(Telegraf Nauka/NASA)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
