Vreme čitanja: oko 1 min.
Zarobljena planeta krije se na ivici Sunčevog sistema?
Vreme čitanja: oko 1 min.
Razne „pobunjene planete“ otkrivene su do sada u više zvezdanih sistema, a naučnici smatraju da postoji 0,5 odsto šansi da je jedna takva planeta formirana i u našem sistemu
Misteriozni Ortov oblak, pretpostavljeni sferni oblak na spoljnoj granici Sunčevog sistema, mogao bi da krije zarobljenu planetu, tvrde naučnici u radu „(Egzo)Planete Ortovog oblaka“, prenosi Scientific American.
Astronom i biznismen Pesival Louel (Percival Lowell) 1906. pokrenuo je potragu za Planetom Iks, navodnom džinovskom planetom koja kruži oko Sunca sakrivena negde iza Neptuna. Njegove potrage dovele su do otkrića Plutona, ali je hipoteza o Planeti Iks uglavnom diskreditovana.
Preporučujemo
Teleskop otkrio molekul ključan za život u sistemu 1.350 svetlosnih godina udaljenom od Zemlje
Nasin rover stvara rekordne količine kiseonika na Marsu
Međutim, ima astronoma koji i dalje traže planete u spoljnim delovima Sunčevog sistema, ali mnogo dalje nego što je to Louel mislio. Tim naučnika u najnovijoj studiji koja će tek biti objavljena simulirao je nestabilnu meganiku ranog solarnog sistema i otkrili su da postoji mogućnost da se jedno ili više nebeskih tela veličine planete nalazi u Ortovom oblaku, navodi portal LiveScience.
Kako se navodi, u vreme kada se Sunčev sistem formirao, pre oko 4,5 milijardi godina, bio je nemirno mesto i, prema proračunima, postoji mogućnost da su neki objekti veličine planete bili uhvaćeni Sunčevom gravitacijom.
Razne „pobunjene planete“ otkrivene su do sada u više zvezdanih sistema, a naučnici smatraju da postoji 0,5 odsto šansi da je jedna takva planeta formirana i u našem sistemu, a onda završila „zarobljena“ u Ortovom oblaku dok se udaljavala od Sunca. Tim je proračunao da je nešto veća šansa da je planeta veličine Neptuna iz drugog solarnog sistema „zarobljena“ negde u Ortovom oblaku. Šanse da se to dogodilo su sedam odsto.
Ipak, naučnici smatraju da u Ortovom oblaku postoji mnogo više manjih objekata, a imajući u vidu njegovu veličinu mala je šansa da ćemo to ikad otkriti, navodi LiveScience.
(Telegraf nauka/Scientific American)
Povezane vesti
Zombi Sunce bi jednog dana moglo iskidati Zemlju
Ruski naučnik kategoričan: Retrogradni Merkur nema uticaj na svakodnevni život
Najnovija saznanja o neutronskim zvezdama: Gornja granica mase ispitana u novoj studiji
Misterija metana na Titanu: Otkrivanje atmosferskih tajni najvećeg Saturnovog meseca
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
