Teleskop Džejms Veb rešava misteriju planete udaljene 98 svetlosnih godina

Foto: NASA/JPL-Caltech/Robert Hurt/Cover Images/INSTARimages.com / INSTAR Images / Profimedia Slično

Čvrsta egzoplaneta koja kruži oko crvenog patuljka 98 svetlosnih godina udaljenog od nas mogla bi da otkrije koliko je verovatno da planete poput Zemlje postanu negostoljubivi svetovi kao što je Venera.

Planeta nazvana LP 890-9c ili SPECULOOS-2c otkrivena je u septembru 2022. Prečnik joj je 40 odsto veći od Zemljinog i oko svoje zvezde napravi krug za osam i po zemaljskih dana. Crveni patuljak, od koga je udaljena 2,8 miliona kilometara, je mali i hladan, što znači da su temperature blage čak i u blizini same zvezde. LP 890-9c nalazi se na samoj unutrašnjoj granici nastanjive zone, što znači da je na rastojanju gde bi planeta sa atmosferom sličnoj Zemljinom mogla da ima vodu u tečnom stanju, piše portal Space.com.

Preporučujemo

Klimatska i atmosferska stanja

Novo istraživanje koje je vodila Lisa Kalteneger (Lisa Kaltenegger), direktor Instituta Karl Sagan na Univerzitetu Kornel, napravila je model mogućih klimatskih i atmosferskih stanja koja bi mogla da ima ova planeta, a svemirski teleskom Džejms Veb mogao bi da ih razlikuje.

Pozicija planete LP 890-9c u svom planetarnom sistemu sličan je onom koji ima Venera u solarnom sistemu, takođe na unutrašnjoj ivici naseljive zone. U principu, planete na toj lokaciji mogle bi biti naseljive, ali je u nekom trenutku svog postojanja od 4,5 milijardi godina Venera postala zarobljena u ciklusu koji je doveo do stalnog efekta staklene bašte.

Sva voda koju je Venera u nekom trenutku imala na svojoj površini je isparila, a na njoj je ostala atmosfera puna gustog ugljendioksida. Međutim, ne moraju sve planete na unutrašnjoj strani naseljive zone da se razvijaju na isti način kao Venera. Prvo, Venera nema svoja magnetna polja da se odbrani od solarnih vetrova. To je dovelo do toga da su solarni vetrovi odneli sve atome vodonika i onemogućili postojanje vode. Ako LP 890-9c ima jaka magnetna polja, moguće je da se izborila sa solarnim vetrovima i da ima vode u atmosferi.

Razvoj čvrstih planeta

- Proučavanje ove planete pokazaće nam šta se dešava na unutrašnjoj ivici naseljive zone – koliko dugo čvrste planete mogu da budu naseljive kada zvezde počnu da se zagrevaju. To će nas naučiti nešto osnovno o tome kako se razvijaju čvrste planete, ali i šta će jednog dana da se dogodi našoj Zemlji – rekla je Katlenegerova u saopštenju Univerziteta Kornel.

Lisa Katleneger je glavna autorka studije „Vrela Zemlja ili mlada Venera? Misterija obližnje čvrste planete“ objavljene u mesečniku Kraljevskog astronomskog društva. Njen saradnik na tom radu Džonatan Gomes Barientos (Jonathan Gomez Barrientos) sa Kalifornijskog instituta tehnologije demonstrirao je da svemirski teleskop Džejms Veb može da razlikuje drugačije vrste atmosfera egzoplaneta i da zato može biti glavna alatka u proučavanju ove planete.

- Profesorka Kalteneger i ja smo mislili da je ova egzoplaneta savršena meta za ovaj t3eleskop, ali smo sada dokazali našu tezu i to da nam LP 890-9c može potencijalno otkriti da li je život moguć na unutrašnjoj ivici naseljive zone – rekao je Barientos.

Modeli tima naučnika su prvi koji do detalja prave razlike u hemijskim tragovima koje stvaraju čvrste planete u blizini unutrašnjih granica naseljive zone. One su zasnovane na veličini planete, masi, hemijskom sastavu, temperaturi na površini, pritisku, atmosferskoj visini i gustini oblaka. Ta računica je ključ da bi se procenilo koliko je vremena potrebno teleskopu Džejms Veb da potvrdi osnovni sastav atmosfere, pod uslovom da ona postoji.

Više scenarija

Modeli imaju nekoliko scenarija u zavisnosti od evolucije čvrstih planeta, od „vrele Zemlje“ gde bi život i dalje teoretski bio moguć do negostoljubive planete poput Venere sa atmosferom prepunom ugljendioksida. Između su faze u kojima se veruje da bi jačanje sunca polako dovelo do isparavanja okeana. Koliko dugo ti procesi mogu da traju nije poznato, pa astronomi veruju da planeta LP 890-9c daje retku priliku da se ta evolucija ispita.

- Ova planeta je prva meta na kojoj možemo testirati sve ove scenarije. Ako je i dalje toplija od Zemlje – topla, ali sa vodom u tečnom stanju i uslovima za život, onda unutrašnja granica naseljive zone može da ima život. Ako je već sada planeta nalik na Veneru, onda voda nestaje brže nego što smo predvideli. Mi trenutno ne znamo kakva je ova planeta i moramo da je pogledamo i proučimo. To je osnova istraživanja – rekla je Kaltenegerova.

(Telegraf nauka/Space.com)