Videćemo ih u SREDU! Veoma čudna pojava prati potpuno pomračenje Sunca, naučnici ne znaju šta je uzrokuje

Potpuno pomračenje Sunca koja će se dogoditi u sredu, 12. avgusta, neće biti zanimljivo samo milionima ljudi koji će pogled usmeriti prema nebu. Naučnici će tokom ovog retkog astronomskog događaja pokušati da bolje razumeju neobičan fenomen koji se uz potpunog pomračenja opisuje već vekovima, a čiji uzrok još nije potpuno razjašnjen.

Reč je o takozvanim senovitim prugama (engl. shadow bands), naizmeničnim tamnim i svetlim linijama koje se neposredno pre i nakon potpune faze pomračenja mogu videti kako brzo prelaze preko tla, zidova i drugih svetlih površina. Posmatrači su ih opisivali kao talase, treperave šare, pa čak i kao "fantomske zmije", piše CNN.

Preporučujemo

Ovaj fenomen traje kratko i lako ga je propustiti. Ljudsko oko može da ga uoči, ali ga je zbog slabog kontrasta znatno teže fotografisati ili snimiti. Među naučnicima koji pokušavaju da otkriju šta se zapravo događa je Dejvid Taršek, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu u Pitsburgu. Senovite pruge prvi put je video kao 14-godišnjak tokom potpunog pomračenja Sunca 1970. godine.

Jedno od vodećih objašnjenja njihovog nastanka povezano je sa turbulencijama u Zemljinoj atmosferi. Neposredno pre totaliteta Mesec zaklanja gotovo ceo Sunčev disk i ostavlja samo veoma tanak izvor svetlosti, zbog čega bi atmosferske turbulencije mogle postati vidljive na površini Zemlje.

Velika prilika za proveru te teorije stigla je 2017. godine tokom potpunog pomračenja iznad SAD. Taršek i studenti Univerziteta u Pitsburgu postavili su detektore svetlosti na tlo, ali i na balon koji se popeo na oko 25 kilometara visine.

Ako fenomen uzrokuje samo atmosfera, očekivalo se da će ga instrumenti registrovati na tlu, ali ne i na velikoj visini. Međutim, karakterističan signal od oko 4,5 herca zabeležen je na obe lokacije. Rezultat je otvorio mogućnost da atmosferske turbulencije nisu jedino objašnjenje.

Druga teorija fenomen povezuje sa difrakcijom i interferencijom svetlosti, odnosno mogućnošću da rub Meseca tokom pomračenja utiče na svetlosne talase i stvara naizmenične tamne i svetle šare. Taršek pritom ne isključuje mogućnost da u nastanku senovitih pruga istovremeno učestvuje više različitih procesa.

Naučnici su istraživanje pokušali da ponove tokom potpunog pomračenja 8. aprila 2024. godine. Koristili su osetljivije instrumente, dva balona na velikim visinama, kao i desetine meteoroloških balona, ali im je problem stvorilo oblačno vreme. Očekivani signal nije zabeležen ni na balonima. Dodatni senzori postavljeni u avionu iznad Vermonta takođe nisu pronašli signal od 4,5 herca zabeležen 2017. godine. Budući da nije bilo odgovarajućih opažanja senovitih pruga sa tla, rezultati nisu ponudili konačan odgovor.

Potpuno pomračenje 12. avgusta zato će naučnicima pružiti novu priliku za proučavanje ovog fenomena. Put totaliteta proći će preko krajnjeg severa Rusije, istočnog Grenlanda, zapadnog Islanda, severnog dela Španije i krajnjeg severoistoka Portugala. Taršek će pomračenje pratiti iz španskog Leona i sa sobom poneti elektronski detektor, u nadi da će ponovo uspeti da zabeleži senovite pruge.

U istraživanje mogu da se uključe i građani. Posmatrači u Španiji i na Islandu pozvani su da fenomen pokušaju da snime pametnim telefonima. Senovite pruge najbolje se vide na glatkim i svetlim površinama, poput belih čaršava ili ploče, dok ih je na travi i tamnom asfaltu teško uočiti.

Najvažnije je gledati u pravom trenutku. Pojavljuju se neposredno pre potpune faze pomračenja i neposredno nakon njega, upravo kada većina posmatrača gleda prema Suncu.

Hoće li pomračenje 12. avgusta pomoći naučnicima da konačno razjasne misteriju koja fascinira posmatrače već vekovima, tek treba videti. Ali, tokom jednog od najspektakularnijih astronomskih događaja godine zanimljive pojave neće se odvijati samo na nebu, već i na tlu.

(Telegraf.rs)