Rojevi skakavaca uništavaju useve: Naučnici su pronašli način da to zaustave

Naučnici sa Državnog univerziteta Arizone imaju poštovanje prema ovim insektima, iako proučavaju načine za upravljanje rojevima skakavaca i za sprečavanje destrukcije koju uzrokuju.

Rojevi skakavaca, koji mogu prizvati slike biblijskih pošasti i drevnih gladi, predstavljaju ozbiljan problem širom sveta. Oni mogu uništiti useve širom čitavih regiona, upropastiti sredstva za život ljudi i na nekim mestima uticati na obrazovanje dece i buduće ekonomske mogućnosti. Ovi rojevi mogu prekriti stotine kvadratnih kilometara — što je jednako velikom gradskom području poput Njujorka ili Feniksa.

Preporučujemo

Stoga, kad su naučnici otkrili jednostavan metod na bazi tla za sprečavanje skakavaca da jedu useve, znali su da njihov rad može promeniti živote ljudi. Koliko je naučnicima poznato, njihova studija je prva koja je testirala ovu novu metodu u stvarnim poljoprivrednim uslovima i potvrdila da funkcioniše.

Istraživači su sarađivali sa poljoprivrednicima u Senegalu koji se suočavaju sa naletima senegalskih skakavaca. Ovaj skakavac ne formira ekstremne rojeve kao pustinjski skakavac, ali njegovi postojani naleti i manji rojevi mogu biti razorniji za senegalske poljoprivrednike.

Svaki poljoprivrednik u okviru studije uzgajao je dve parcele prosa — jednu tretiranu azotnim đubrivom i jednu koja nije tretirana. U poređenju sa netretiranim parcelama, tretirane su pokazale tri jasne razlike: manje skakavaca, manje oštećenja useva i udvostručen prinos.

„Rezultati su od velikog značaja za naučnu zajednicu i za senegalske poljoprivrednike“, kažu saradnici sa Univerziteta Gaston Berže u Sen-Luiju u Senegalu.

Faktori životne stredine, biologija i ponašanje, ekonomski uticaji, politika i upravljanje terenom utiču na ciklus razaranja koje skakavci izazivaju – i nude prilike da se taj ciklus prekine.

Naučnici su otkrili da biljke koje rastu na zemljištu siromašnom nutrijentima doprinose navalama skakavaca – te biljke imaju mnogo ugljenih hidrata, a malo proteina. Baš kao što trkači unose mnogo ugljenih hidrata pre maratona, skakavcima je potrebno više ugljenih hidrata da bi imali gorivo za migraciju.

U zemljištu bogatom azotom, biljke imaju više proteina, a manje ugljenih hidrata. Ove biljke nisu dobre za ishranu skakavaca — njihova tela ne mogu da podnesu višak proteina i ne dobijaju dovoljno energije.

Biljke bogate proteinima zaustavljaju štetočine

Pitanje je možemo li sprečiti štetu od skakavaca menjajući proporciju proteina i ugljenih hidrata u biljkama. Male laboratorijske studije i terenska istraživanja sugerisala su da bi odgovor mogao biti potvrdan, ali niko nije to testirao na otvorenom, aktivnom poljoprivrednom zemljištu.

Dva sela u Senegalu, gde farme trpe velike gubitke useva zbog rojeva skakavaca, učestvovala su u novom istraživanju. Eksperiment je obuhvatio 100 poljoprivrednika. Oni su uzgajali po dve parcele prosa — jednu tretiranu azotnim đubrivom i jednu kontrolnu, netretiranu.

Naučnici nisu bili sigurni da li skakavci i dalje mogu ući na tretirane parcele putem netretiranih zona i da li bi povećanje proteina u biljkama privuklo druge štetočine.

Broj skakavaca i stepen štete na parcelama je procenjen tri puta tokom sezone rasta. Takođe je zabeležen prinos za svaku parcelu u vreme žetve.

Razlika između tretiranih i netretiranih parcela bila je značajna. Na tretiranim parcelama je bilo manje skakavaca, manje oštećenih useva i udvostručen je prinos prilikom žetve. Nije pronađen nikakav dokaz da je azotno đubrivo pogoršalo probleme sa štetočinama.

Istraživači su obezbedili azotno đubrivo za potrebe studije, ali redovna upotreba nije praktična za zajednice. Za dugoročno funkcionisanje potreban je način dodavanja azota koji je pristupačan i dobar za poljoprivredno zemljište.

„Tekući rad je fokusiran na kompost i izgleda da postižemo iste rezultate“, kažu naučnici.

Finansiranje projekta, putem USAID-a, prekinuto je početkom 2025. Međutim, poljoprivrednici u Senegalu su toliko ohrabreni rezultatima da nastavljaju sa kompostom samostalno.

Istraživači se prijavljuju za dodatna sredstva kako bi proširili projekat na druge regione pod velikim udarom skakavaca.

Korak ispred skakavaca

Sjedinjene Američke Države nemaju takve vrste skakavaca. Zašto ih onda proučavati? Naučnici kaže da neće zauvek ostati tako. Pod nadzorom je centralnoamerički skakavac, čije područje doseže do otprilike 320 kilometara od američke granice.

„Možemo sa prilično velikom sigurnošću reći da će Teksas za oko 10 do 15 godina biti veoma pogodan za skakavce“, kažu naučnici. „Da li će oni predstavljati problem tek treba da se utvrdi, ali je to nešto čega treba da budemo svesni“.

Postoji dovoljno razloga da se u SAD proučavaju skakavci — zapravo njih 12. Nazivaju se „dvanaest žigosanih“. Ovih 12 vrsta skakavaca predstavljaju glavne vrste o čijoj kontroli treba brinuti na zapadu SAD. Kad su u rojevima, mogu nadmašiti stoku u borbi za travu, stvarajući ogroman problem stočarima.

Ministarstvo poljoprivrede se oslanja na hemijske pesticide radi kontrole skakavaca, ali se identifikuju alternativni tretmani koji su bezbedniji za ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Što više naučimo o rojenju skakavaca u drugim delovima sveta, to bolje možemo da se nosimo sa migratornim štetočinama kod kuće i da se pripremimo za dan kad skakavci koji se roje stignu u Sjedinjene Države.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)