„Nauka je sve jasnija“: Zagrevanje planete katastrofalno, 2025. bila je treća najtoplija godina u istoriji

Klimatske promene za koje je kriv čovek dovele su do toga da 2025. godina bude jedna od tri najtoplije godine otkako postoje podaci, objavili su naučnici. Da stanje bude još gore, ovo je prvi put da je trogodišnji prosek temperature premašio prag globalnog zagrevanja postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. od 1,5 stepeni u odnosu na prosek predindustrijskog doba, javio je AP.

Stručnjaci navode da bi zadržavanje globalnog zagrevanja ispod tog limita moglo spasti živote i sprečiti katastrofalno uništavanje životne sredine.

Preporučujemo

Analiza istraživača iz organizacije World Weather Attribution (WWA) usledila je nakon godine u kojoj su ljudi širom sveta bili pogođeni opasnim ekstremima uzrokovanim zagrevanjem planete.

Temperature su ostale visoke uprkos prisustvu fenomena La Ninja, povremenog prirodnog hlađenja voda Tihog okeana koje utiče na vremenske prilike širom sveta. Istraživači su naveli nastavak sagorevanja fosilnih goriva - nafte, gasa i uglja - koja ispuštaju gasove sa efektom staklene bašte u atmosferu i zagrevaju planetu, prenosi Phys.org.

- Ako ne prestanemo da sagorevamo fosilna goriva veoma, veoma brzo, biće veoma teško održati taj cilj zagrevanja. Nauka je sve jasnija - rekla je za AP Friderike Oto, suosnivačica WWA i naučnica za klimu sa Imperijal koledža u Londonu.

Ekstremi u 2025. godini

Ekstremni vremenski događaji svake godine ubiju hiljade ljudi i nanesu štetu od više milijardi dolara. Naučnici WWA identifikovali su 157 ekstremnih vremenskih događaja kao najteže u 2025. godini, što znači da su ispunili kriterijume poput izazivanja više od 100 smrtnih slučajeva, uticaja na više od polovine stanovništva nekog područja ili proglašenja vanrednog stanja. Od tih događaja, detaljno su analizirali 22.

To uključuje opasne toplotne talase, za koje je WWA navela da su bili najsmrtonosniji ekstremni vremenski događaji na svetu u 2025. Istraživači su rekli da su neki od toplotnih talasa koje su proučavali u 2025. bili 10 puta verovatniji nego što bi bili pre deceniju, upravo zbog klimatskih promena.

- Toplotni talasi koje smo primetili ove godine su prilično uobičajene pojave u našoj današnjoj klimi, ali bi njihova pojava bila gotovo nemoguća bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. To pravi ogromnu razliku – rekla je Friderike Oto.

U međuvremenu, dugotrajna suša doprinela je šumskim požarima koji su poharali Grčku i Tursku. Obilne kiše i poplave u Meksiku usmrtile su desetine ljudi, dok se mnogi i dalje vode kao nestali. Super tajfun Fung-vong pogodio je Filipine, prisilivši više od milion ljudi na evakuaciju. Monsunske kiše su pogodile Indiju poplavama i klizištima.

Ugroženi milioni ljudi

WWA je saopštila da sve češći i intenzivniji ekstremi ugrožavaju sposobnost miliona ljudi širom sveta da odgovore i prilagode se tim događajima uz dovoljno upozorenja, vremena i resursa, što naučnici nazivaju „granicama prilagođavanja“. Izveštaj je ukazao na uragan Melisa kao primer: oluja je ojačala tako brzo da je predviđanje i planiranje bilo otežano, a pogodila je Jamajku, Kubu i Haiti tako snažno da su ove male ostrvske države ostale nesposobne da odgovore i izbore se sa ekstremnim gubicima i štetom.

(Telegraf Nauka/Phys.org/AP)