Naučnici su upravo saopštili katastrofalne vesti za celu planetu

Arktik je dugo izazivao strahopoštovanje kod ljudi, ali sada iz zaleđenih predela na vrhu naše planete dolaze duboko zabrinjavajući signali, a naučnici su ozbiljno uznemireni zbog njegove budućnosti, dok Trampova administracija izvodi SAD iz globalne klimatske strategije i uništava naučne institucije.

Prošli mesec bio je ekstreman: temperature u delovima Arktika skočile su za 36 stepeni Farenhajta, odnosno 20 stepeni Celzijusa, iznad normale. Do kraja meseca, nivo morskog leda bio je najniži ikada zabeležen za februar, što je označilo treći uzastopni mesec rekordno niskih vrednosti.

Preporučujemo

Ovo dolazi nakon godine punih zabrinjavajućih znakova iz regiona, uključujući intenzivne požare i otapanje permafrosta koje oslobađa gasove koji zagrevaju planetu.

Slika koju to oslikava je sumorna – region ubrzano propada poslednje dve decenije, dok ljudi nastavljaju da sagorevaju fosilna goriva. Arktik sada funkcioniše u okviru "novog režima", gde signali poput gubitka morskog leda i temperature okeana možda više ne obaraju rekorde svaki put, ali su konstantno ekstremniji u odnosu na prošlost, navodi Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) u svom godišnjem izveštaju o stanju regiona objavljenom u decembru.

To nije samo lokalni problem – ima globalne posledice. Arktik igra ključnu ulogu u regulaciji globalnih temperatura i vremenskih sistema.

"Na neki način, on je kao rashladni sistem naše planete", kaže Tvajla Mun, zamenica vodećeg naučnika u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu. Njegovo propadanje ubrzava globalno zagrevanje, doprinosi porastu nivoa mora i izaziva ekstremnije vremenske pojave.

Naučnici upozoravaju da je Arktik rani pokazatelj klimatskih promena i da je gubitak morskog leda jasan znak da je region u nevolji. U ovom periodu godine led bi trebalo da dostigne svoje godišnje maksimalne vrednosti, ali umesto toga beleži rekordne minime.

"Nadam se da ovi poslednji meseci nisu nagoveštaj novog apsolutnog minimuma ovog leta, jer početna tačka sezone topljenja nije dobra", kaže Mika Rantanen, istraživač iz Finskog meteorološkog instituta.

Arktički morski led dostigne svoj najniži nivo na kraju leta, u septembru. Poslednjih 18 godina beleže se najniži nivoi leda otkad postoje merenja, a naučnici kažu da će se taj trend nastaviti.

Arktik će u nekom trenutku do 2050. godine u potpunosti ostati bez leda tokom leta, čak i ako ljudi odmah prestanu da ispuštaju gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, navodi se u izveštaju koji je koautor Dirk Noc, šef istraživanja morskog leda na Univerzitetu u Hamburgu.

"Za to je, praktično, već prekasno", rekao je za CNN.

Prvi dan bez leda mogao bi se desiti čak i pre kraja ove decenije, pokazuje odvojena studija objavljena u decembru.

Foto: Pixabay/Noel_Bauza

Gubitak morskog leda ne ugrožava samo divlji svet, biljke i oko četiri miliona ljudi koji žive na Arktiku – on ima globalne posledice. Led funkcioniše kao ogromno ogledalo, reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir. Kako se led povlači, tamni okean apsorbuje sve više sunčeve energije, što dodatno ubrzava zagrevanje planete.

Jedan od glavnih razloga za ovu seriju rekordno niskih nivoa leda jeste neuobičajena toplota na Arktiku, koji se zagreva oko četiri puta brže od globalnog proseka.

Ekstremna toplota zabeležena početkom februara "bila je jedna od najjačih ikada zabeleženih", kaže Rantanen, procenjujući da se verovatno svrstava među tri najintenzivnija zagrevanja u satelitskoj eri od 1970-ih.

Promene na arktičkom pejzažu su takođe drastične, kaže Tvajla Mun iz NSIDC-a.

Otapanje permafrosta – sloja tla, stena i sedimenata povezanih ledom – postaje sve prisutnije, pri čemu se oslobađaju ogromne količine ugljen-dioksida i metana, dva ključna gasa koja izazivaju efekat staklene bašte.

Šumski požari postali su češći i intenzivniji, a sezona požara traje duže. Prošle godine, po treći put u poslednjih pet godina, došlo je do značajnih i široko rasprostranjenih požara širom Arktika.

Ove promene suštinski menjaju ekosistem. Hiljadama godina arktička tundra sa svojim žbunastim pejzažom bila je skladište ugljenika, ali požari i otapanje permafrosta sada znače da region ispušta više ugljenika nego što skladišti, navodi NOAA.

"Trenutno se na Arktiku odvija ogromna količina promena", kaže Mun.

Ono što se dešava na Arktiku ima posledice širom planete.

Topliji Arktik znači da se kopneni led – glečeri i ledeni pokrivači – topi brže, što doprinosi podizanju nivoa mora. Grenlandski ledeni pokrivač već gubi oko 280 milijardi tona leda godišnje – dovoljno da prekriva čitav Menhetn slojem leda debelim oko 3 kilometra.

Brzo zagrevanje u regionu takođe slabi mlazne struje, što menja vremenske sisteme koji utiču na milijarde ljudi, kaže Dženifer Fransis, viša naučnica iz Centra za klimatska istraživanja Vudvel. Meandriranje mlazne struje "čini da vremenski uslovi duže traju, što dovodi do dugotrajnih toplotnih talasa, hladnih perioda, suša i oluja", rekla je za CNN.

Naučnici kažu da bi se neke od ovih promena mogle preokrenuti ako ljudi prestanu da emituju gasove koji zagrevaju planetu, ali bi taj proces trajao od stotina do hiljada godina. Mnoge od ovih promena smatraju se "relativno nepovratnim", kaže Mun.

Postoji i dodatna pretnja – sposobnost naučnika da prate ubrzane promene na Arktiku sada je ugrožena geopolitičkim previranjima.

Rat Rusije protiv Ukrajine doveo je do isključenja ruskih naučnika iz međunarodnih istraživačkih projekata, iako je Rusija najveća arktička država. Prema jednoj nedavnoj studiji, ovo već podriva sposobnost naučnika da prate šta se dešava na Arktiku.

U SAD-u, masovni rezovi Trampove administracije u budžete za klimatska istraživanja izazivaju ozbiljnu zabrinutost, posebno jer mnogi sistemi za merenje zavise upravo od SAD-a. Uz manje američkih naučnika i stručnjaka, "biće mnogo, mnogo teže razumeti šta se dešava“ u ovom ključnom trenutku za Arktik, kaže Dirk Noc sa Univerziteta u Hamburgu.

Ono što se dešava na Arktiku jedan je od najoštrijih pokazatelja "koliko smo moćni postali u menjanju lica naše planete", kaže Noc.

"Mi smo sposobni da izbrišemo čitave pejzaže."

(Telegraf.rs/CNN)