Džinovski klon morske trave u Baltičkom moru - a ne posebna vrsta

Istraživači sa Univerziteta u Geteborgu otkrili su da je ono što je smatrano posebnom vrstom morske trave Fucus vesiculosus u Baltičkom moru zapravo džinovski klon te trave, možda najveći klon na svetu.

Ovo otkriće ima implikacije po predviđanje budućnosti morske trave u promenljivom okeanu.

Preporučujemo

U braktičnim vodama Baltičkog mora, Fucus vesiculosus je dominantna vrsta morske trave pošto je jedna od nekoliko vrsta morske trave koje mogu da tolerišu nizak salinitet.

Morska trava formira velike šume od površine do dubine od 10 metara. Riblja mlađ, puževi i rakovi uspevaju u toj sredini, i šume algi takođe obezbeđuju značajno stanište za veće ribe.

Genetsko mapiranje morskih vrsta je jedan način da se razume kako treba upravljati ovim vrstama.

„Baltičko more ulazi u period toplije i verovatno svežije morske vode. U novim uslovima, sve vrste moraju pokušati da se prilagode kako bi opstale“, kaže Kerstin Johaneson, profesorica morske ekologije.

Pomoću sekvenciranja DNK, istraživači su otkrili da je mali, žbunasti oblik morske trave u Baltičkom moru za koji se mislilo da je posebna vrsta zapravo klon Fucus vesiculosusa. Taj klon je formirao nove populacije rasejavajući fragmente probitne ženske biljke putem vodenih struja i rastući u nove individue.

Klon se proteže duž više od 500 kilometara Botnijskog mora, od Joregrunda u provinciji Upland do malo južnije od grada Umeo, i možda je najveći klon bilo kojeg organizma na Zemlji.

Milioni individua u jednom klonu

Fucus vesiculosus ima posebne ženske i muške biljke koje normlano formiraju nove individue nakon oplodnje.

„Ovaj klon sadrži milione individua i u nekim oblastima je potpuno dominantan, dok u drugim oblastima raste pored polno razmnoženih individua Fucus vesiculosusa. Pronašli smo još nekoliko velikih klonova u Baltičkom moru, ali je ženski klon duž švedske strane Botnijskog zaliva daleko najveći“, kažu istraživači.

Klonovi morske trave suočavaju se sa neizvesnom budućnošću dok klimatske promene utiču na Baltičko more. Bez konstantne polne reprodukcije, nema mnogo genetskih promena i adaptacija u genetskom materijalu.

Klonu skoro potpuno nedostaje genetska varijacija koja inače znači da postoje individue u populaciji koje mogu da izađu na kraj sa promenama i obezbede opstanak vrste, kaže Johaneson.

Istraživači su takođe identifikovali novu vrstu morske trave kod obale Estonije – isto malu i žbunastu, ali sa muškim i ženskim biljkama i samo polnom reprodukcijom. Ova morska trava je u vrlo bliskoj vezi sa Fucus vesiculosus, ali je reproduktivno izolovana od Fucus vesiculosusa u toj oblasti.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)