„Imamo alate, koristimo ih za spas planete“: Naučnici zahtevaju hitne mere u borbi protiv klimatskih promena

U jeku globalne borbe protiv klimatskih promena, vodeće naučne institucije i organizacije ujedinile su se kako bi predstavile rešenja koja bi mogla postati ključni faktor u očuvanju planete. Organizacija Applied Microbiology International (AMI), zajedno s međunarodnim partnerima, izdala je hitan apel za upotrebu mikrobnih tehnologija u rešavanju klimatske krize.

Njihov zajednički naučni rad, pod nazivom „Mikrobna rešenja moraju se primeniti u borbi protiv klimatske katastrofe”, istovremeno je objavljen u nekoliko renomiranih naučnih časopisa, uključujući Sustainable Microbiology, publikacije Federacije evropskih mikrobioloških društava (FEMS), Međunarodnog društva za mikrobiološku ekologiju (ISME), Američkog društva za mikrobiologiju (ASM) i Springer-Nature. Cilj ove strategije je mobilizacija svetske naučne zajednice i globalnih lidera kako bi se što pre prešlo s teorije na praksu, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Naučnici ističu da mikrobiološke tehnologije pružaju revolucionarne mogućnosti u borbi protiv klimatskih promena.

- Klimatska kriza na našoj planeti zahteva hrabre i trenutne akcije. Mikrobna rešenja nude nam transformativni pristup, korišćenje prirodnih procesa za hvatanje ugljenika, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obnovu ekosistema – objasnio je profesor Džek Gilbert, predsednik AMI-a.

Dr Rakel Peikzoto, predsednica ISME-a i dobitnica prestižne AMI nagrade „Rejčel Karson“ 2023. godine, dodala je da postoje brojna obećavajuća rešenja, ali da se ona ne primenjuju u dovoljnim razmerama.

- Imamo alate, ali nam je potrebna volja i adekvatna finansijska podrška kako bismo ove tehnologije implementirali u velikom obimu - naglasila je.

Mikrobiomi, zajednice mikroorganizama u zemljištu, vodi i organizmima, mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju emisije ugljen-dioksida, hvatanju metana i obnavljanju degradiranih ekosistema. Primer je upotreba bakterija za „hvatanje“ ugljenika i njegovo skladištenje u zemljištu, što može značajno doprineti smanjenju efekta staklene bašte.

Foto: Tanjug/AP

Autori pozivaju na formiranje međunarodne radne grupe koja bi ubrzala primenu mikrobnih tehnologija u globalnim okvirima. Cilj ove grupe bio bi prevazilaženje birokratskih prepreka i kreiranje decentralizovanog, ali koordinisanog sistema za implementaciju tehnologija, uz uvažavanje lokalnih potreba i regulativa.

- Višestruki uticaji klimatskih promena na životnu sredinu, zdravlje i ekonomiju zahtevaju mobilizaciju tehnologija sličnu onoj tokom pandemije kovida-19 - istaknuto je u radu.

Naučnici predlažu pristup koji integriše lokalne stručnjake, uz globalnu koordinaciju, kako bi se postigla maksimalna efikasnost.

Zanimljivost je da je ovaj rad, u formi „hitnog naučnog biltena“, istovremeno objavljen u vodećim časopisima, što je redak potez koji naglašava hitnost situacije.

Iako postoji mnogo potencijalnih rešenja, naučnici naglašavaju nekoliko ključnih prepreka za njihovu primenu kao što su nedostatak sredstava za masovno uvođenje tehnologija, nepostojanje koordinacije između industrije, naučne zajednice i vlada, i birokratske prepreke koje usporavaju implementaciju.

Profesor Gilbert je apelovao na industrijske lidere i političare da se uključe u mobilizaciju naučnih rešenja i finansiranje ovih projekata.

- Potrebno je da brzo pređemo s obećanja na praksu - istakao je.

Klimatske promene već imaju razorne posledice na životnu sredinu, zdravlje i globalnu ekonomiju. Naučna zajednica poručuje da je vreme za hitnu akciju. Mikrobna rešenja, iako još uvek nedovoljno iskorišćena, mogu postati ključni saveznik u borbi za očuvanje planete.

Pozivajući se na uspešne primere iz pandemije kovida-19, naučnici ukazuju na potrebu za globalnom solidarnošću, saradnjom između sektora i hitnim ulaganjem u naučno zasnovana rešenja. Mikrobiologija nije samo budućnost – ona je sadašnjost, spremna da deluje, ako joj pružimo šansu.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)