Paklene vrućine, nestašice vode: Svet strepi od klimatskih promena u bliskoj budućnosti, krenuće već od 2035?

Foto: Tanjug/AP/Vadim Ghirda

Brojni svetski lideri okupiće se od 11. do 22. novembra u Bakuu, u Azerbejdžanu, na 29. konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime. KOP29 će biti prilika da se podrže ambiciozniji klimatski ciljevi, posebno oni koji se tiču finansiranja mera za ublažavanje klimatskih promena u zemljama u razvoju. Toplotnim talasima je, prema podacima Unicefa, pogođeno 820 miliona dece, a 87 odsto mladih u Srbiji je spremno da promeni svoje navike kako bi smanjili negativan uticaj na klimu.

Klimatske promene su sve izraženije, a vremenske nepogode, suše, poplave, sve češće i sa sve većim posledicama. Brigu o klimatskim promenama deli i Vatikan. Papa Franja se molio za napredak u zaštiti planete na samitu o klimi KOP29.

Preporučujemo

"Nadam se da će konferencija o klimatskim promenama KOP29 u Bakuu, dati efikasan doprinos zaštiti našeg zajedničkog doma", poručio je poglavar Rimokatoličke crkve.

Čak 820 miliona dece širom sveta pogođeno je toplotnim talasima. Unicefova anketa među mladima pokazala je da je čak 87 odsto mladih ljudi u Srbiji spremno i želi da svoje navike promeni kako bi smanjila negativan uticaj na klimu.

"Klimatske promene nose mnogo više od visokih temperatura. Nedostatak vode u nekim ruralnim područjima postaje alarmantan, a u takvim područjima pijaća voda postaje gotovo luksuz. Ekstremne vremenske prilike od suša pa do poplava sve češće postaju svakodnevica, a to je upravo svakodnevica koja preti zdravlju mladih, njihovom obrazovanju i budućnosti", rekla je Kristina Miloradović iz omladinskog odbora Unicefa u Srbiji.

Ako se ništa ne promeni, prosečna temperatura bi mogla da poraste i do 3,1 stepen.

Prema proračunima UNEP-a, ukoliko bi svet ostao na aktuelnom nivou klimatske akcije, prosečna temperatura na planeti bi do kraja veka mogla da poraste i do 3,1 stepen.

Da bi se dostigli postavljeni ciljevi, emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da padnu za 42% do kraja decenije, a do 2035. za 57 odsto. Na godišnjem nivou, to znači 7,5 odsto emisija manje u narednih jedanaest godina.

"Ova poslednja decenija je najtoplija u istoriji. Naš svet je na ključnoj prekretnici, suočen sa gorućim problemom klimatskih promena koji zahteva trenutnu i snažnu akciju svih zemalja i aktera. Potrebno je povećanje ambicija i ubrzavanje zajedničkih aktivnosti na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte", navela je Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

"UNDP će nastaviti da pomaže da klimatske obaveze donesu i opipljive rezultate za dobrobit životne sredine ljudi i privrede. Ključne su dekarbonizacija i zelena tranzicija, odnosno prelazak na održive izvore energije", istakao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji

Dosadašnji dijalog pomogao je da zemlje kontrolišu emisije ugljen-dioksida i izveštavaju o tome i da se sa više stotina milijardi dolara pomogne siromašnim zemljama koje najviše trpe zbog klimatskih promena.

"Azerbejdžan je kao domaćin KOP29 pripremio devet inicijativa, među kojima su i inicijative o ljudskom razvoju i otpornosti na klimatske promene, zatim kako te promene utiču na rad i zapošljavanje, o zaštiti vode, koja je u suštini klimatskih promena, kao i o skladištenju energije. Klimatske promene prete celoj planeti životima i opstanku ljudi promene će uticati na buduće generacije i moramo sada da delujemo kako bismo spasili sutrašnjicu", rekao je Kamil Hasijev, ambasador Azerbejdžana u Srbiji.

Prema proceni Svetske banke, u narednoj deceniji Srbiji će biti neophodno 9,5 milijardi evra za zaštitu stanovništva od negativnog uticaja klimatskih promena.

(Telegraf.rs/RTS)