Vreme čitanja: oko 2 min.
Smrtonosne oluje i poplave ubile 570.000 ljudi za 20 godina: Zastrašujući rezultati naučnih analiza
Vreme čitanja: oko 2 min.
Najsmrtonosnije vremenske nepogode postale su intenzivnije zbog klimatskih promena, pokazala studija WWA
Najsmrtonosnije vremenske nepogode – oluje, toplotni talasi, poplave… - postale su još intenzivnije i sve verovatnije u poslednjih 20 godina. Za to su krive klimatske promene do kojih je doveo čovek, pokazala je nova analiza naučnika grupe World Weather Attribution (WWA) na Imperijal koledžu u Londonu.
Mogućnost da će se 10 najsmrtonosnijih vremenskih nepogoda dešavati postala je najmanje dvostruko verovatnija. Oluje, vreli talasi i poplave koje su poslednje 2 decenije pogodile Evropu, Afriku i Aziju ubile su više od 570.000 ljudi, javio je BBC.
Preporučujemo
Jurimo ka globalnoj katastrofi: Zagrevanje je duplo gore nego što se mislilo, upozorile UN
Katastrofa je neizbežna, posledice će se osećati vekovima: Zastrašujuće upozorenje 44 naučnika
- Ova studija bi trebalo da otvori oči političkim liderima koji se drže fosilnih goriva koja greju planetu i uništavaju živote. Ako nastavimo da sagorevamo naftu, gas i ugalj, patnje (ljudi) će se nastaviti - rekla je Friderike Oto, suosnivačica WWA.
Istraživači su se fokusirali na 10 najsmrtonosnijih vremenskih događaja registrovanih u Međunarodnoj bazi podataka o katastrofama od 2004.
Najsmrtonosniji događaj u poslednje dve decenije bila je suša u Somaliji 2011. za koju se smatra da je ubila više od 250.000 ljudi. Istraživači su otkrili da su nedovoljne padavine koje su dovele do suše bile ekstremnije zbog klimatskih promena.
Na listi se nalazi i toplotni talas koji je pogodio Francusku 2015. godine i tokom kojeg je preminulo više od 3.000 ljudi, a istraživači kažu da je visoka temperatura dvostruko verovatnija zbog klimatskih promena.
Lista takođe sadrži evropske toplotne talase iz 2022. godine, kada je umrlo 53.000 ljudi, i 2023. godine, kada je život izgubilo 37.000 ljudi. Ovi događaju bi bili nemogući bez klimatskih promena, navode naučnici u studiji.
Kako se dodaje, klimatske promene su povećale intenzitet smrtonosnih tropskih ciklona koji su pogodili Bangladeš 2007. godine, Mjanmar 2008. i Filipine 2013.
- Ogroman broj smrtnih slučajeva koji stalno viđamo u ekstremnim vremenskim uslovima pokazuje da nismo dobro pripremljeni za zagrevanje od 1,3 stepena Celzijusa, a kamoli za 1,5 stepeni ili 2 stepena - rekla je Rup Sing, iz Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koji podržava WWA.
Ona je rekla da je ova studija pokazala potrebu da sve zemlje izgrade otpornost na klimatske promene i upozorila da će se rekordi ekstremnih vremenih prilika povećavati zajedno sa zagrevanjem planete.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Povezane vesti
Madrid će biti previše užaren za život: Zastrašujuće promene čekaju nas u narednih 30 godina
Otkriveno koliko tačno klimatske promene pojačavaju intenzitet ekstremnih suša
Zašto je jezero Urmija postalo krvavo crveno? To nije ništa – pogledajte Ðavolje korito!
Scenario o kom ne smemo da razmišljamo: Da se otopi sav led na planeti, evo na šta bi Zemlja ličila
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
