„Bila je to džinovska bomba đubriva“: Drevni meteorit izazvao katastrofu, pa podstakao razvoj života

Foto: Shutterstock/Romolo Tavani

Svemirski kamen koji je udario u Zemlju pre 66 miliona godina na kraju perioda krede izazvao je globalnu katastrofu koja je osudila dinosauruse i mnoge druge oblike života. Međutim, 200 puta veći meteorit pogodio je našu planetu pre 3,26 milijardi godina, izazivajući uništenje širom sveta u još većim razmerama, navodi se u najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Ta katastrofa je zapravo mogla biti korisna za ranu evoluciju života jer je, kako navode istraživači poslužila kao „džinovsko bomba đubriva“ za bakterije i druge jednoćelijske organizme zvane arheje koji su dominirali u to vreme. Drevna katastrofa je tim organizmima omogućila pristup ključnim hranljivim sastojcima, kao što su fosfor i gvožđe, prenosi Rojters.

Preporučujemo

Istraživači su procenili efekte ovog udara meteorita koristeći dokaze iz drevnih stena u regionu na severoistoku Južne Afrike zvanom Pojas Barberton Grinstoun.

- Život se ne samo brzo oporavio kada su se uslovi vratili u normalu u roku od nekoliko godina do decenija, već je zapravo napredovao - rekla je geološkinja sa Univerziteta Harvard Nađa Drabon, vodeći autor istraživanja.

Zemlja je bila mnogo drugačije mesto tokom paleoarhaika ere kada se to dogodilo, a udari meteorita su bili veći i češći, navela je ona.

- Meteorit je bio ugljenični hondrit bogat ugljenikom i koji je takođe sadržao fosfor. Njegov prečnik je bio otprilike 37-58 kilometara, što ga čini oko 50-200 puta većim od mase asteroida koji je zbrisao dinosauruse - rekla je Drabonova.

Prema njenim rečima, efekti udarca su bili brzi i žestoki, odnosno, meteorit je udario sa toliko energije da su se on i bilo koji sediment ili stena na koju je udario raspršili.

- Udar se verovatno dogodio u okeanu, izazvavši cunami koji je zahvatio svet, pocepao morsko dno i preplavio obale. Na kraju, mnogo energije udara bi prešlo u toplotu, što znači da je atmosfera počela da se toliko zagreva da je gornji sloj okeana počeo da ključa - dodala je Drabonova.

Ocenila je da bi verovatno bilo potrebno nekoliko godina do decenija da se prašina slegne i da se atmosfera dovoljno ohladi da se vodena para vrati u okean.

Međutim, kako je navela, meteorit je isporučio veliku količinu fosfora, hranljive materije za mikrobe koji je ključan za molekule koji su centralni za skladištenje i prenošenje genetskih informacija.

Cunami je takođe pomešao duboke vode bogate gvožđem u pliće vode, stvarajući okruženje idealno za mnoge vrste mikroba jer im gvožđe obezbeđuje izvor energije.

- Zamislite da su ovi udari džinovske bombe đubriva. Mi smatramo da su udari meteorita katastrofalni i štetni po život, najbolji primer je udar Čiksulub (na meksičkom poluostrvu Jukatan) koji je doveo do izumiranja ne samo dinosaurusa već i 60-80 odsto životinjskih vrsta na Zemlji. Ali pre 3,2 milijarde godina život je bio mnogo jednostavniji - rekla je Drabonova.

Ona je navela da su mikroorganizmi relativno jednostavni, raznovrsni i razmnožavaju se velikom brzinom.

Prema rečima geologa sa Harvarda i koautora studije Endrua Knola, u to vreme Zemlja je bila nešto poput vodenog sveta, sa ograničenim pojavljivanjem vulkana i kontinentalnih stena. Dokazi o udaru uključivali su hemijske tragove meteorita, male sferične strukture formirane od stene istopljene udarom, i komade morskog dna pomešane sa drugim krhotinama koje je cunami izbio u sedimentne stene, navodi se u studiji.

(Telegraf Nauka/Tanjug)