Zašto je jezero Urmija postalo krvavo crveno? To nije ništa – pogledajte Ðavolje korito!

Foto: Fatemeh Bahrami / AFP / Profimedia

Jezero Urmija u zavaravajuće nazvanim provincijama Istočni i Zapadni Azerbejdžan u Iranu predstavlja simbol bliskoistočne geografije otkako…pa, takoreći otkako se geografija pojavila.

Prikazano je u bronzanim umetničkim delima iz novoasirske kulture devetog veka pre nove ere, Prolemej je govorio o njemu u drugom veku nove ere, a danas je ramsarska lokacija, Uneskov rezervat biosfere i nacionalni park.

Preporučujemo

Međutim, u aprilu 2016. desilo se nešto prilično čudno – jezero je postalo krvavo crveno. Iako je dramatična promena boje bila privremena, to će se verovatno sve više dešavati u budućnosti, piše IFL Science.

Koliko god ta nagla promena boje izgledala morbidno, njen uzrok je zapravo bilo nešto sasvim obično – alge.

„Ranije istraživanje sugeriše da je Dunaliella salina uzrok crvene boje jezera Urmija“, rekao je Mohamad Turijan sa Štutgartskog univerziteta. „U morskoj sredini, Dunaliella salina ima zelenu boju; međutim, u uslovima visokog saliniteta i intenziteta svetlosti, te mikroalge postaju crvene“.

U stvari, što je voda slanija – Dunaliella salina bolje radi svoj posao, a to je stvaranje karotenoida, koji su važni nutrimenti, od kojih se neki pretvaraju u vitamin A u telu, neki funkcionišu kao antioksidanti, ali još važnije – odgovorni su za jarke, živopisne crvene, narandžaste i žute boje u raznom voću i povrću.

Tako su 2016, kad je salinitet vode u jezeru Urmija bio neobično visok, alge procvetale u jarko crveno. Taj efekat je pojačalo prisustvo halobakterija koje takođe jedu so i koriste crveni pigment radi apsorpcije Sunčeve svetlosti kao energije.

To nije prvi slučaj. Iste alge i bakterije su odgovorne za neke od najizraženije obojenih voda na svetu – od ružičastog jezera Hilijer u Australiji do roze boje jezera Retba u Senegalu.

Međutim, dok su te ružičaste nijanse uobičajene za ta dva jezera, u Urmiji su ukazivale na nešto mnogo ozbiljnije.

Promena boje jezera Urmije možda je delo algi i bakterija, ali njihovo prisustvo nije neobično u tom jezeru. Tako da se nešto drugo dešavalo 2016.

Odgovor na pitanje šta se dešavalo je i deprimirajući i predvidljiv: zahvaljujući destruktivnom sadejstvu klimatskih promena i lošeg upravljanja resursima, voda u jezeru Urmija je skoro potpuno nestala do 2016.

Količina vode u jezeru se smanjuje zabrinjavajućom stopom od 1,03 kubna kilometra godišnje, rekao je Turijan, koji je analizirao podatke od nekoliko satelita. Satelitski snimci pokazuju gubitak vodene površine od 220 kvadratnih kilometara godišnje u proseku, što znači da je jezero izgubilo oko 70% površine tokom poslednjih 14 godina.

Još se ne zna da li će Urmija opstati ili će presušiti. Pre nekoliko godina, izgledalo je da se situacija popravlja. Nakon protesta javnosti zbog lošeg stanja jezera, vlada je u cilju njegove obnove pokrenula poljoprivredne reforme radi smanjenja upotrebe vode, unapređujući sisteme za tretman otpadnih voda i dovod vode iz drugih obližnjih izvora. I sama priroda je pomogla sa jakim kišama 2018. i 2019, gotovo udvostručujući količinu vode tokom dve godine.

Međutim, kao što oporavak bio brz, izgleda da je i brzo obustavljen. Do jeseni 2023, Urmija se pretvorila u malo više od ogromnog, suvog slaništa – a sad je takoreći na aparatima za održavanje života.

„Svedoci smo tragedije koja se dešava pred našim očima“, kaže Kaveh Madani, direktor Instituta Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje. „Mnogi ljudi se godinama bore za oporavak jezera, ali Iran nema vode i problem će nastaviti da se pogoršava ako politika ostane ista“.

Obojene vode

Dok je promena boje jezera Urmija bila znak upozorenja, mnoga druga jezera širom sveta imaju prilično izražene boje zbog mnogo bezazlenijih razloga.

Poput Urmije, Šot el Džerid u Tunisu je endoreičko slano jezero koje je često na ivici totalnog nestanka, i njegova voda je takođe često crvena. Međutim, uzrok nije ista alga kao u Urmiji – stvarni krivac je so.

Šot el Džerid je uglavnom ogromna ravnica sa surovom pustinjskom klimom i gotovo potpunim nedostatkom prirodnih resursa – uključujući svežu vodu. Ne možete proći bez divljenja šarenim naslagama soli i malim jezerima sa vodom čak i tokom najsuvljih letnjih dana. Slana voda varira u boji od svetlozelene do nežnoružičaste i jarkonarandžaste.

Sličnu boju ima reka Betsiboka na Madagaskaru – ali zahvaljujući rđi. Istorijske mape Madagaskara opisuju peskovita i glinena tla oko te reke kao „crvene zemlje“. U pitanju su lateriti, tla bogata oksidima gvožđa koja se formiraju u tropskim predelima putem hemijskog raspada stena bogatih gvožđem.

Foto: Stephen Sykes / Alamy / Alamy / Profimedia

Na suprotnom kraju spektra nalazi se zlokobno nazvano Đavolje korito na Novom Zelandu. Ime odgovara njegovom izgledu. Zelenkasta boja tog bazena je posledica prisustva sumpora, tako da voda ima i demonski miris i demonski izgled; takođe je blago kisela i ima temperaturu tople kupke. Ako volite da se kupate u sirćetu…

To je zapravo jedna od mnogih geotermalnih lokacija u oblasti Tikitere, poznata i kao „Kapija pakla“, i jedna je od hladnijih, što mnogo govori.

Na primer, jezerce Stiming Klifs, sa druge strane te oblasti, ima temperaturu iznad 120 stepeni Celzijusovih. Dovoljno je vrelo da prouzrokuje ozbiljne opekotine ako vas zapljusne, a moglo bi pošto ponekad dolazi do erupcija – kad izbacuje vodu više od tri metra u visinu.

Možda najpaklenija jeste „Sumporna kupka“ – sa 98 stepeni Celzijusovih, svetložuta, pH vrednosti manje od 2 – ulazak u ovaj bazen bio bi kao plivanje u ključajućoj želudačnoj kiselini.

Ipak, koliko god užasno da sve ovo zvuči, u stvarnom životu Tikitere ima mnogo bolju reputaciju. Još u vlasništvu lokalne maorske zajednice, blato i vode Tikiterea stotinama godina ublažavaju povrede zadobijene u bitkama, kaže vebsajt te oblasti.

„Ne radi se samo o blatu ili parnim kupkama. To je mesto nadahnuća“.

(Telegraf Nauka/IFL Science)