Vreme čitanja: oko 2 min.
Oktopodi sarađuju sa ribama tokom lova – i način na koji dele odluke je iznenađujuće složen
Vreme čitanja: oko 2 min.
Nova studija otkriva šta se dešava kad oktopodi i ribe love zajedno. Ispostavlja se da je ovaj odnos između vrsta kompleksniji nego što je iko očekivao.
Životinje iz iste vrste često sarađuju da bi ostvarile neki cilj. Međutim, relativno retko se nailazi na saradnju između jedinki iz različitih vrsta. Poznat primer je blizak odnos između pasa i ljudi – u kontekstu čuvanja ovaca ili lova.
To je kod sisara. Međutim, podvodne vrste takođe ponekad sarađuju. Lep primer je zajednički lov jegulja murina i škarpina. Škarpina signalizira gde bi plen mogao biti skriven u koralima, a jegulja ga istera iz skrovišta. Nema mesta gde bi plen mogao da se sakrije. Šanse za hvatanje obroka su mnogo veće kad love zajedno, piše Phys.org.
Preporučujemo
Mont Everest je viši nego što bi trebalo da bude – možda zbog neobične reke
Jezivi zvuci iz Marijanskog rova konačno objašnjeni nakon 10 godina
Istraživači su već opisali takva ponašanja, ali jedno pitanje ostaje bez odgovora. Ko je vođa u tim interakcijama?
Ko odlučuje šta će da rade, gde i kad? Da li su akteri „demokratični“ u smislu postizanja nekog oblika kompromisa ili jedna vrsta preuzima vođstvo, a druga prosto sledi?
U okviru međunarodnog projekta, biolog Eduardo Sampajo i kolege su istraživali interakcije između obično usamljenog oktopoda Octopus cyanea i nekoliko vrsta riba.
Riba i oktopod imaju zajednički cilj – veću efikasnost lova. Tradicionalno viđenje pretpostavlja da je oktopod glavni i da ga riba jednostavno prati i oportunistički sakuplja ostatke.
Dugim, fleksibilnim pipcima, oktopod ispituje sve ćoškove lovišta, isterujući plen iz skrovišta. U ovom scenariju, oktopod odlučuje, a riba samo sledi.
Međutim, kad su istraživači pažljivije pogledali, izgledalo je da ovaj odnos nije baš jednostavan kao što se mislilo.
Putem sofisticirane bihevioralne analize 3D snimaka napravljenih tokom 120 sati ronjenja, otkriveno je da svaki partner ima specijalnu ulogu, tj. da zapravo nema lidera.
Ribe su zadužene za istraživanje okruženja i odlučivanje gde da se ide, dok oktopodi odlučuju da li i kad da se krene. Zanimljivo je da su kontrolisani eksperimenti pokazali da se oktopodi rukovode informacijama dobijenim od riba.
Tokom saradnje sa trljama, oktopodova taktika pronalaženja hrane je bila fokusiranija i efikasnija nego tokom saradnje sa škarpinama. Tako da se priroda odnosa razlikovala u zavisnosti od aktera.
Sveukupno, uspeh oktopoda u hvatanju plena bio je veći prilikom saradnje sa ribama.
Rezultati studije sugerišu da je ovaj odnos mnogo složeniji nego druga dosad ispitana partnerstva između vrsta u cilju lova.
Upskos ogromnom evolucionom jazu između ovih životinja (otprilike 550 miliona godina), i ribe i oktopodi pokazuju jasne znake društvene kompetentnosti i razvijene kognicije.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
„Ima telo ribe, krila ptice, a noge kao kraba“: Naučnike šokirala stvorenja s morskog dna
Svetla upaljena tokom čitave noći menjaju ponašanje riba, čak i u sledećoj generaciji
Lavovi i lavice socijalizuju se različito tokom života – i to možda oblikuje njihov opstanak
Zabrinjavajući podaci Indeksa žive planete: Broj migratornih slatkovodnih riba opao za 80 odsto od 1970.
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
