Vrućine će ubijati triput više ljudi u Evropi do kraja veka: Ove tri zemlje su u najvećoj opasnosti

Foto: Panagiotis Moschandreou / Xinhua News / Profimedia

Broj smrtnih slučajeva od posledica vrućina u Evropi moga bi da se utrostruči do kraja veka, a najviše žrtava biće u južnoevropskim zemljama kao što su Italija, Grčka i Španija, pokazala je studija koja je objavljena u časopisu Lancet Public Health.

Iako je hladnoća u Evropi smrtonosnija od velikih vrućina, naučnici su naveli da ukoliko globalno zagrevanje dostigne tri ili četiri stepena, odnosno ako se planeta zagreje za tri ili četiri stepena, porast smrtnih slučajeva od vrućine će znatno nadmašiti smrtne slučajeve koje izaziva hladnoća, piše Gardijan.

Preporučujemo

- Očekuje se mnogo više smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom kako se klima zagreva i stanovništvo stari, dok se broj smrti od hladnoće neznatno smanjuje - rekao je koautor studije Dejvid Garsija-Leon iz Istraživačkog centra pri Evropskoj komisiji.

Velike vrućine mogle bi godišnje da usmrte oko 130.000 ljudi, ako temperatura poraste na tri stepena iznad predindustrijskog nivoa. Kako je Telegraf Nauka pisao, nedavna istraživanja Instituta za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal) pokazala su da je od posledica ekstremnih vrućina u Evropi 2023. preminulo 47.000 ljudi.

- Ovo istraživanje je snažan podsetnik na broj života koje se izlažu riziku ukoliko ne budemo reagovali dovoljno brzo protiv klimatskih promena - rekla je Medlin Tomson, šef odeljenja za klimatski uticaj i prilagođavanje u dobrotvornoj organizaciji za zdravstvena istraživanja Velkom, koja je nisu uključena u studiju.

Naučnici su istraživali podatke iz 854 grada kako bi procenili smrtne slučajeve od visokih i niskih temperatura širom kontinenta. Zaključili su da će vrućine biti pogubne za ljude u svim delovima Evrope, ali da će najveći broj žrtava biti u zemljama južne Evrope kao što su Španija, Italija i Grčka, kao i delovi Francuske.

Oni su predvideli da će se, ukoliko se planeta zagreje za tri stepena, broj smrtnih slučajeva povećati za 13,5 odsto i da će većina umrlih biti starija od 85 godina.

- Ovo istraživanje je jasan podsetnik koliko života ugrožavamo zato što ne reagujemo dovoljno brzo na klimatske promene. A utrostručen broj žrtava ne daje punu sliku. Ekstremna vrućina ubija, ali i izaziva ozbiljne zdravstvene probleme. Povezana je sa povećanim brojem spontanih poremećaja i psihičkim problemima, što su oblasti koje treba više istraživati. Evropa se, kao i ostatak sveta, suočava sa sve većim brojem ekstremno vrelih dana, a zemlje nisu pripremljene za uticaj koji će to imati na zdravlje njihovog stanovništva. Ovo hitno mora da se promeni – rekla je dr Madelin Tomson, šefica Klimatskog uticaja i adaptacija, za Science Media Centre.

Istraživači su zaključili da napori za prilagođavanje klimatskim promenama treba da se fokusiraju na regione sa visokom nezaposlenošću, siromaštvom i emigracijom.

(Telegraf.rs/The Guardian/Tanjug/Science Media Centre)