Vreme čitanja: oko 2 min.
„Četiri godine situacija je katastrofalna“: Ugrožen ekosistem Baltičkog mora, ulov smanjen za neverovatnih 95%
Vreme čitanja: oko 2 min.
Eutrofikacija, ili prevelika količina organske materije, postala je široko rasprostranjena, a problem predstavlja i nizak nivo saliniteta vode
Ekosistem Baltika, plitkog i poluzatvorenog mora sa površinom od skoro 400.000 kvadratnih kilometara, koje okružuje devet zemalja od Danske do Rusije, u opasnosti je. Oko 30 odsto njegovog morskog dna pati od deoksigenacije zbog izlivanja otpadnih voda, uključujući i one koje sadrže azot ili nitrate, preneo je Mond.
Eutrofikacija, ili prevelika količina organske materije, postala je široko rasprostranjena, a problem predstavlja i nizak nivo saliniteta vode. Naravno i ribe je sve manje.
Preporučujemo
Veličina je bitna: Kako razlike između polova utiču na razvoj mozga
Bomba sa Arktika preti milionima ljudi! Živa iz večnog leda sve opasnija kako se svet zagreva
Iz prijatnog enterijera svog ribljeg restorana u Vladislavovu, primorskom gradu na poljskoj obali, 50-ak kilometara severno od Gdanjska, Rafal Gola, koji već tri decenije baca mreže na moru, sanja samo da dobije sredstva od Evropske unije za prekvalifikaciju.
Ovaj ribar se nada da će to moći da uradi od početka 2025. jer je ribolov na Baltiku u Poljskoj mrtav.
- Početkom 1990-ih imao sam troje zaposlenih, bakalara je bilo u izobilju. Više ih nema, papaline koje hvataju veliki čamci, pretvaraju se u životinjsko brašno (za ishranu uzgojenog lososa) - objašnjava on.
Jacek Vitbrodt, predsednik Udruženja morskih ribara, sa sulov edištem u Vladislavovu kaže da su bakalar i losos činili suštinski deo života ribara, ali da je sada da bi sastavio kraj sa krajem pretvorio nekoliko parcela svog parkinga u mesta za kamper kombije.
U novembru 2021. godine, nakon višestrukih upozorenja ribara i naučnika i moratorijuma u drugoj polovini 2019. godine, Savet ministara Evropske unije je na kraju zabranio komercijalni ribolov bakalara u Baltičkom moru. Kao i bakalar i losos se može uhvatiti samo slučajno.
Što se tiče haringe, još jedne ključne ribe za ribare u ovom moru severne i istočne Evrope, ona postaje, takođe, retka.
Šveđanin Denis Bergman (39) još pokušava da uhvati ribu u mrežama koje baca između Švedske i Finske u Botničkom zalivu, kao i šest generacija muškaraca u njegovoj porodici.
- Četiri godine je situacija bila katastrofalna - rekao je on i istakao da je ulov smanjen za 95 odsto.
On je najmlađi ribar u oblasti oko Gevlea, 150 kilometara severno od Stokholma.
Njegova porodica preživljava zahvaljujući restoranu i prodavnici morskih plodova, koju delimično snabdevaju veletrgovci.
Okeanolog Henrik Svedang, predavač u Centru za Baltičko more na Univerzitetu u Stokholmu, potvrđuje da su "zalihe haringe istorijski niske" i da im preti sudbina slična sudbini bakalara.
- Što duže budemo čekali pre nego što reagujemo, to će duže biti potrebno da se količine vrate na prihvatljive nivoe - naglasio je on.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Povezane vesti
Nemogući toplotni talasi pogađaju svaki deo sveta: Bez klimatskih promena nijedan od njih ne bi se dogodio
Planeta ključa, a biće još gore: Globalno zagrevanje dostići će zastrašujućih 2,7 stepeni do kraja veka
„Glečer sudnjeg dana“ topi se prebrzo: Da li nas geoinženjering može spasti?
Jurimo ka globalnoj katastrofi: Zagrevanje je duplo gore nego što se mislilo, upozorile UN
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
