Najveće zalihe ove rude nastale su kada se raspao drevni superkontinent

Rudnik gvožđa u australijskoj provinciji Hamersli... Foto: Catherine Barrett / Alamy / Alamy / Profimedia

Najveće zalihe rude gvožđa na svetu formirane su kada se drevni superkontinent Kolumbija raspao pre oko 1,4 milijarde godina, navodi se u novoj studiji. Zalihe se nalaze u provinciji Hamersli u Zapadnoj Australiji i to na delu Zemljine kore nazvanom Pilbara kraton, piše LiveScience.

Pilbara kraton je jedan od dva dela kore za koje se zna da su iz Arhejskog eona, pre od 3,8 do 2,5 milijardi godina, i imaju neke od najstarijih stena na planeti.

Preporučujemo

Stene u Pilbara kratonu bile su svedoci rođenja i raspadanja nekoliko superkontinenata, što znači da imaju tragove o poreklu bogatih zaliha minerala, naveli su istraživači u studiji objavljenoj u žurnalu PNAS. Veruje se da bi raspad superkontinenta Kolumbija, koji je postojao pre između 1,7 i 1,45 milijade godina, i kasniji nastanak Australije pre između 1,4 i 1,1 milijarde godina mogli da objasne kako su se formirale velike rezerve rude gvožđa u provinciji Hamersli.

- Energija koju je pokrenula ova epska geološka aktivnost najverovatnije je pokrenula nastanak milijardi tona stena bogatih gvožđem i Pilbari – rekao je u saopštenju Lijam Kortni-Dejvis, geohronolog i postdoktorand na Univerzitetu u Koloradu u Boulderu.

U provinciji Hamersli postoji oko 50 gigatona rude gvožđa, za koje se ranije mislilo da su nastale pre oko 2,2 milijarde godina. Međutim, nove tehnike datiranja pokazale su da su mnogo mlađe od toga i da su formirane pre između 1,4 i 1,1 milijarde godina.

- Naše istraživanje pokazuje da su zalihe rude gvožđa nastale u vezi sa značajnim tektonskim događajem – rekao je koautor studije Martin Danisik, profesor geologije na Univerzitetu Kurtin u Australiji.

(Telegraf Nauka / LiveScience)