Vreme čitanja: oko 2 min.
Genomika otkriva poreklo bubašvabe: Kako je ova ozloglašena napast osvojila svet
Vreme čitanja: oko 2 min.
Genomska analiza sugeriše da se kuhinjska napast proširila iz Evrope po svetu. Međutim, nije prvobitno iz Evrope.
Sveprisutna napast u domaćinstvima ima neočekivano poreklo. Bubašvaba koja živi u domovima ljudi širom sveta poznata je kao nemačka bubašvaba – ali nije originalno iz Nemačke, piše Nature.
Nova studija sugeriše da dolazi iz Južne Azije i da se proširila globalno zbog afiniteta prema ljudskim staništima.
Preporučujemo
Kapucini koriste štapove i kamenje u potrazi za hranom ispod zemlje
Ekstremna ponašanja papagaja – ponekad usvajaju, a ponekad ubijaju mladunce drugih papagaja
Švedski biolog Karl Line je prvi naučnik koji je opisao bubašvabu – koju je nazvao Blattella germanica – 1776. godine u Evropi. Bubašvabe ne potiču iz Nemačke, ali su tamo domestikovane i počele da se šire po svetu, kaže Ćen Tang, evolucioni biolog sa Harvardskog univerziteta u Bostonu.
Naučnici su analizirali genome 281 nemačke bubašvabe iz 17 zemalja, uključujući Australiju, Etiopiju, Indoneziju, Ukrajinu i Sjedinjene Američke Države. Pomoću sličnosti i razlika između genoma su izračunali kad i gde su različite populacije mogle biti uspostavljene.
Otkrili su da je najbliži živi rođak nemačke bubašvabe verovatno azijska bubašvaba Blattella asahinai, koja je još prisutna u Južnoj Aziji. Blattella germanica se verovatno odvojila od nje pre oko 2.100 godina.
Zatim je, pre oko 1.200 godina, otputovala na zapad do Bliskog istoka putem komercijalnog i vojnog saobraćaja Omejadskog i Abasidskog kalifata. Počela je da se širi na istok iz Južne Azije pre oko 390 godina, sa usponom evropskog kolonijalizma i nastankom međunarodnih trgovačkih kompanija kao što su holandska i britanska istočnoindijska kompanija. Oko sto godina kasnije, stigla je u Evropu i odande se proširila po celom svetu.
Upotreba genomike je bila bitna za razumevanje distribucije nemačke bubašvabe pošto je u pitanju već prilično stara invazija i bez takvog oruđa ne bi se moglo znati da nije reč o domaćoj evropskoj vrsti.
Bubašvabe duguju svoj uspeh izuzetnoj prilagodljivosti. Lako se prilagođavaju na vrlo izmenjene sredine, kao što su prostori na kojima žive ljudi; imaju kratak reproduktivni ciklus; i koriste svaku priliku – što ih čini sklonim da nalaze prevoz do novih destinacija. To je savršena kombinacija sastojaka za uspeh u ljudskom svetu.
(Telegraf Nauka/Nature)
Povezane vesti
Visoke stope preživljavanja objašnjavaju 20 godina brze ekspanzije vukova u Nemačkoj
Otkriveno koliko tačno klimatske promene pojačavaju intenzitet ekstremnih suša
Vrućine će ubijati triput više ljudi u Evropi do kraja veka: Ove tri zemlje su u najvećoj opasnosti
Vreli talas ubio 47.690 ljudi u Evropi! Zastrašujući podaci naučnog istraživanja
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
