Rekordna suša u Amazoniji izazvana klimatskim promenama

Foto: Shutterstock

Često opisivana kao „pluća planete“, Amazonija ima ključnu ulogu u eliminisanju zagrevajućeg ugljen-dioksida iz atmosfere. Međutim, zbog rapidne deforestacije postaje sve osetljivija na ekstremne vremenske događaje.

Iako suše u Amazoniji nisu neuobičajene, prošlogodišnji događaj bio je „izuzetan“. U oktobru je Rio Negro, jedna od najvećih reka na svetu, zabeležila svoj najniži nivo u blizini Manausa u Brazilu, „prevazilazeći“ merenja koja traju više od 100 godina, piše BBC.

Preporučujemo

Osim što ublažava klimatske promene, Amazonija je bogat izvor biodiverziteta, sa oko 10% svetskih vrsta – i još mnogo onih koje treba otkriti.

Suša je poremetila ekosisteme i direktno uticala na milione ljudi koji se oslanjaju na reke radi transporta, hrane i prihoda, a najranjiviji su najteže pogođeni.

Jedan uzrok ovih sušnih uslova je El Ninjo – prirodni klimatski sistem kad morske površinske temperature rastu u istočnom Pacifiku. To utiče na globalne kišne obrasce, naročito u Južnoj Americi.

Međutim, klimatske promene koje izazivaju ljudi bile su glavni uzrok ekstremne suše, smanjujući količinu vode u tlu na dva glavna načina.

Prvo, Amazonija obično dobija manje kiše nego inače između juna i novembra – sušniji deo godine – dok se klimat zagreva. Drugo, veće temperature znače da ima više isparavanja iz biljaka i zemljišta, tako da gube više vode.

Istraživači su pomoću podataka o vremenu i kompjuterskih simulacija uporedili sušne uslove u dva scenarija – sa i bez zagrevanja koje izaziva čovek.

U svetu gde ljudi nisu zagrejali planetu za oko 1,2 stepena, takva intenzivna „agrikulturna suša“ možda bi se desila samo otprilike svakih 1,500 godina. Klimatske promene su ovako strašnu sušu učinile oko 30 puta verovatnijom, i dešavaće se svakih 50 godina u sadašnjim uslovima, očekuju istraživači.

Suša je pogodila skoro čitav Amazonski basen. Po razmerama i intenzitetu se razlikuje od ranijih suša. I ako se zagrevanja nastavi, takve ekstremne suše bi čak mogle postati uobičajenije.

Ako nastavimo da sagorevamo naftu, gas i ugalj, ubrzo ćemo dostići dva stepena zagrevanja i slične suše će se dešavati svakih 13 godina. Češće i veće suše testiraju izdržljivost Amazonije, koja je već pod pritiskom deforestacije – otprilike jedna petina kišne šume je nestala tokom poslednjih 50 godina.

Drveće pomaže toj oblasti da zadrži i oslobodi vlagu, proizvodeći sopstvene oblake, i takođe smanjuje temperaturu. Iako efekat deforestacije nije direktno testiran u najnovijoj studiji, ranija istraživanja pokazuju da deforestacija povećava osetljivost šume na sušu.

Foto: Pixabay/sabino-jose

Najveća kišna šuma na svetu se smatra bitnom u borbi za ograničavanje globalnog zagrevanja. U zdravom stanju, ona apsorbuje više ugljen-dioksida nego što ga oslobađa. To ograničava porast ugljen-dioksida u atmosferi zbog aktivnosti ljudi, kontrolišući temperaturu.

Međutim, postoje dokazi da se to možda menja, pošto drveće umire zbog suše, požara i planske seče da bi se dobio prostor za poljoprivredu. Postoji zabrinutost da bi Amazonija, ako se klimatske promene i deforestacija nastave sadašnjim tempom, uskoro mogla stići do „prelomne tačke“.

Ako ona bude prekoračena, to bi moglo dovesti do brzog i nepovratnog umiranja čitave kišne šume – potencijalno dovodeći do toga da taj region postane značajan izvor emisija ugljen-dioksida. Ne zna se tačno gde bi ta granica mogla biti.

Uprkos rekordnoj suši, postoji napredak koji ohrabruje. Stopa deforestacije opala je u 2023, u poređenju sa prethodnom godinom, kako kaže brazilska svemirska agencija, a predsednik Lula da Silva obećava da će je potpuno zaustaviti do 2030.

Ovo, pored hitne akcije da se smanji emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte, još može pomoći da se zaštiti ono što je ostalo od Amazonije.

Gubitak amazonske šume je daleko od neizbežnog u kratkoročnom pogledu, dok se vrelina i deforestacija mogu kontrolisati. Međutim, moramo da stabilizujemo globalnu klimu, pošto se opasnost povećava sa svakim delićem stepena u zagrevanju planete.

(Telegraf Nauka/BBC)