Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživači objašnjavaju formiranje magle u planinskim oblastima
Vreme čitanja: oko 2 min.
Među raznim vremenskim fenomenima, magla je možda najmisterioznija, formirajući se i razilazeći blizu tla sa promenama u temperaturi vazduha i vlažnosti u interakciji sa samim terenom.
Iako magla predstavlja veliku opasnost za bezbednost transporta, meteorolozi još nisu otkrili kako da je predvide sa preciznošću postignutom u pogledu padavina, vetra i drugih olujnih događaja, piše Phys.org.
To je zato što su fizički procesi koji dovode do formiranja magle veoma složeni, kaže Džaosja Pu, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu Juta.
Preporučujemo
Ajkuli ponovo izraslo peraje nakon što je odsečen veliki deo
Ovaj džin jede pirane za doručak: Opasna vrsta širi se Amazonom, naučnici zabrinuti
Pošto smanjuje vidljivost, magla predstavlja ozbiljnu opasnost za putnike. Na primer, magla je drugi vodeći uzrok avionskih nezgoda, nakon snažnih vetrova. Dovodi do automobilskih sudara i remeti funkcionisanje trajekata.
Između 1995. i 2004, u Sjedinjenim Američkim Državama je 13.720 ljudi umrlo u nezgodama povezanim sa maglom.
Poboljšano prognoziranje bi učinilo putovanje bezbednijim, kaže Pu. Danas se za prognoziranje uglavnom koristi kompjuterski model poznat kao Numerička vremenska prognoza, koji procesuira ogromnu količinu meteoroloških opservacija radi predviđanja padavina, temperatura i svih vrsta drugih vremenskih elemenata.
Međutim, trenutni kompjuterski model ne funkcioniše dobro kad je u pitanju magla. Pu i njen tim se nadaju da će situaciju popraviti masa podataka do kojih su došli tokom sedam nedelja u zimu 2022. na nekoliko mesta u dolini Hiber.
„Magla uključuje mnogo fizičkih procesa, tako da zahteva kompjuterski model koji može bolje da predstavi sve te procese“, rekla je Pu. „Pošto maglu čine oblaci blizu tla, potreban je model sa visokom rezolucijom, što je vrlo skupo. Trenutni modeli (relativno grublje rezolucije) ne mogu da razluče te procese“.
Oko 80 kilometara od Solt Lejk Sitija, dolina Hiber je smeštena iza planina Vosač i između dva velika veštačka jezera na reci Provo. Ovaj basen je tipična planinska dolina. Sedmonedeljna studija je obuhvatila period godine kad je dolina najmaglovitija.
Magla u dolini je savršen primer kako topografija i atmosferski procesi zajedno proizvode neki osobit vremenski fenomen.
Tlo se hladi tokom noći dok gušći, hladniji vazduh silazi sa planinskih vrhova skupljajući se u dolinama – fenomen poznat kao „drenaža hladnog vazduha“.
Ohlađena tlom, opadajuća temperatura vazduha može se približiti tački kondenzacije i ako ima dovoljno vlage u vazduhu – magla počinje da se formira, postajući najgušća oko svitanja kad su temeperature površine najniže.
Zimske noći stvaraju povoljne uslove za različite oblike magle, poput magle hladnog vazduha, efemerne magle i magle od leda. Studija u dolini Hiber fokusirala se na maglu hladnog vazduha koja se formira na temperaturama ispod nule.
Istraživači su postavili dve velike stanice za skupljanje meteoroloških podataka, jednu blizu veštačkog jezera Dir krik i drugu nekoliko kilometara uz reku Provo. To su niske tačke u dolini, oko 1.600 metara iznad nivoa mora, na kojima je magla najgušća.
Izvedene su brojne važne opservacije u pogledu svih bitnih faktora u formiranju magle. Rade se sveobuhvatne studije u cilju boljeg razumevanja hladne magle iznad kompleksnog terena.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Kolaps Golfske struje zalediće Evropu i Ameriku: Da li film „Dan posle sutra“ postaje stvarnost?
Ova godina je najtoplija u istoriji, a sledeća bi mogla da bude još toplija, upozoravaju meteorolozi
Kada je vruće i vlažno još je gore za ljudska tela: Leto 2023. bilo je najtoplije otkako se meri temperatura
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Перагеније
Једино их мучи рупа у саксији.
Podelite komentar