Otkrivena tajna izdržljivosti Kineskog zida: Živi materijal zaslužan za neverovatnu čvrstinu

Velike delove Kineskog zida drži „biokora“, tanak sloj organskog materijala koji sprečava eroziju ovog arhitektonskog čuda. Naučnici su to otkrili dok su analizirali segmente zida, koji je dugačak oko 21.000 kilometara i građen nekoliko vekova kao vid zaštite imperija od spoljnog sveta, piše LiveScience.

Tokom izgradnje, drevni graditelji su često koristili cigle sabijene zemlje, koje su imale mešavinu materijala poput zemlje i šljunka, a onda pravili masovne zidove. Iako su ovi materijali podložniji eroziji od stena, na njima često raste „biokora“.

Preporučujemo

Ovaj živi malter ima modrozelene bakterije (cijanobakterije), mahovinu i lišajeve koji jačaju tu konstrukciju, posebno u sušnim delovima zemlje, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Science Advances.

- Drevni graditelji znali su koji će materijal učiniti strukturu stabilnijom. Da bi pojačali njenu mehaničku snagu, cigle od sabijene zemlje su uvek pravljene od gline, peska i drugih lepljivih materijala poput kreča. Ti materijali bili su plodno tle za organizme da razviju „biokoru“ – rekao je za LiveScience Bo Šijao, profesor Koledža za zemaljske nauke i tehnologiju Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu.

Da bi proverili snagu i integritet Velikog kineskog zida, istraživači su skupljali uzorke na osam različitih delova izgrađenih između 1368. i 1644, tokom dinastije Ming. Otkrili su da je 67 odsto uzoraka imalo „biokoru“. Otkrili su da je „biokora“ tri puta jača od obične sabijene zemlje. Posebno su bili jaki delovi sa mahovinom, pokazala je studija.

Razlog za to je što modrozelene bakterije i drugi organizmi u „biokori“ luče supstance poput polimeta, koji čvrsto spajaju čestice sabijene zemlje i jačaju „strukturalnu stabilnost stvarajući nešto nalik cementu“, navodi Šijao.

(Telegraf Nauka/LiveScience)