Vreme čitanja: oko 2 min.
Supervulkanski „megaslojevi“ na dnu mora ukazuju na katastrofe u Evropi svakih 10-15 hiljada godina
Vreme čitanja: oko 2 min.
Četiri ogromna sedimenta usled supervulkanskih erupcija tokom proteklih 40.000 godina otkrivena su na dnu Sredozemnog mora.
Ogromni „megaslojevi“ od prastarih supervulkanskih erupcija kriju se na dnu Sredozemnog mora, otkrili su istraživači. Ovo otkriće ukazuje na ciklus katastrofalnih događaja koji, kako se čini, pogađaju taj region svakih 10-15 hiljada godina, piše Live Science.
Megaslojevi su ogromni podmorski sedimenti koji se formiraju u morskim basenima kao rezultat katastrofalnih događaja poput vulkanskih erupcija.
Preporučujemo
Klima u Italiji postaje kao klima u Etiopiji: Zastrašujuće posledice globalnog zagrevanja
Vreme nam je isteklo, slede vekovi erupcija! Naučnici u panici zbog vulkana na Islandu
Istraživači su otkrili te slojeve dok su pročavali sedimente na dnu Tirenskog mora, kod obale Italije, u blizini velikog podmorskog vulkana. Ranije istraživanje geoloških opasnosti u toj oblasti pomoću uzoraka jezgra sedimenta i skeniranja ukazalo je da se nešto krije ispod mora, ali rezolucija nije bila dovoljno visoka da bi se videli megaslojevi.
Istraživači su se nedavno vratili da naprave bolje snimke i otkrili niz od četiri megasloja, svaki debljine 10-25 metara i odvojen posebnim slojem sedimenta. Uzorci jezgra su pokazali da su megaslojevi sačinjeni od vulkanskog materijala.
Najstariji sloj je star oko 40.000 godina, drugi 32.000 godina, treći 18.000 godina, a najmlađi je nastao pre oko 8.000 godina.
Naučnici su zatim pregledali poznatu vulkansku aktivnost u regionu da bi utvrdili izvor megaslojeva. Taj region je vrlo aktivan vulkanski i obuhvata supervulkan Kampi Flegrei, koji pravi buku u poslednje vreme.
Najstariji magasloj je nastao posle ogromne erupcije tog vulkana pre 39.000 godina – jedne od najvećih znanih erupcija na Zemlji. Ista erupcija je možda stvorila i drugi sediment, jer je sloj između debeo samo jedan metar – što ukazuje na relativno kratko vreme između dva događaja.
Naučnici misle da je 18.000 godina star megasloj nastao nakon supererupcije pre oko 15.000 godina, dok je najmlađi megasloj napravila još jedna, manje silovita erupcija.
Erupcije su se dešavale otprilike svakih 10-15 hiljada godina. Međutim, radi se na preciznijem utvrđivanju vremena erupcija kako bi se jasnije sagledao taj ciklus i potencijalni rizik u budućnosti.
Nalazi će pomoći istraživačima sa razumeju opasnost od vulkana u tom regionu. Ta oblast je još aktivna, tako da je moguće da se to desi ponovo.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Ajkula je sve više u vodama Španije: Razlozi za to su pandemija i klimatske promene
Industrijski zagađivači prvi put pronađeni u mediteranskim koralima
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
