Zašto je nebo plavo?

Foto: Matthieu Spohn / PhotoAlto / Profimedia

Da li vas je nekad dete pitalo "zašto je nebo plavo"? Ako jeste, a niste znali odgovor, evo prilike da se pripremite za sledeću takvu situaciju, uz pomoć teksta koji je objavljen na LiveScience.

Nadmorska visina, predeli i klima, sve se ovo menja dramatično u poslednje vreme, ali jedna stvar je ostala ista - sve ovo se dešava pod plavim nebom. A zašto je nebo plavo? Ne, nije odsjaj od okeana i mora - za shvatanje pravog objašnjenja potrebno je malo fizike čestica.

Preporučujemo

Mi vidimo plavo iznad nas zbog načina na koji svetlost koja dolazi sa Sunca interaguje sa Zemljinom atmosferom. Spektar vidljive svetlosti sadrži mnoštvo boja, od crvene do ljubičaste. Kad se sve boje pomešaju, svetlost se čini belom, kaže za LiveScience Mark Čenard, meteorolog sa Nacionalnog vremenskog servisa. Ali kad jednom bela svetlost koja putuje sa Sunca dospe do Zemlje, neke do boja počinju da interaguju sa molekulima i malim česticama u atmosferi, kaže on.

Svaka boja u vidljivom spektru svetlosti ima različitu talasnu dužinu. Crveni i narandžasti svetlosni talasi, na primer, imaju veće talasne dužine, dok plava i ljubičasta svetlost imaju kraće dužine talasa. Upravo kraće talasne dužine svetlosti imaju veće šanse da budu raštrkane - ili apsorbovane i reemitovane u drugom meru - od strane vazduha i molekula gasa u atmosferi Zemlje, kaže Čenard. Molekuli u atmosferi, uglavnom azot i kiseonik, šalju plavu i ljubičastu svetlost u svim smerovima - ovo je fenomen koji se naziva Rejlijevo rasejanje, i zbog njega je nebo plavo.

Iako je i ljubičasta svetlost na ovaj način "rasejana", postoji nekoliko razloga što nam se nebo čini plavim, a ne ljubičastim, kaže Ed Blumer, astronom iz Kraljevske opservatorije Grinič. Prvo, Sunce ne proizvodi jednako osvetljenje u svim bojama; tu ima više plavog nego ljubičastog svetla, pa se zato i više plavog svetla rasejava. Dodatno, naše oči ne reaguju isto na sve boje, kaže Blumer za LiveScience - one su manje osetljive na ljubičastu svetlos, što znači da ćemo pre videti plavi pigment nego ljubičasti.

Ovo rasipanje plave svetlosti igra ulogu i prilikom izlaska i zalaska sunca. Pri izlasku sunca, kad je određena tačka sve dalje i dalje, Sunčeva svetlost mora da putuje duže kroz atmosferu kako bi došla do naših očiju. Kad ona stigne do nas, svo plavo svetlo se već rasejalo, a narandžaste, crvene i žute talasne dužine su jedine ostale i mi tako vidimo sunce.

Veliko plavo nebo je proizvod kombinacije više faktora, kaže Blumer. Da smo na drugoj planeti, možda bismo gledali u potpuno drugu boju, u zavisnosti od toga koji molekuli čine atmosferu te planete, kakve su čestice prašine u njoj i koji je spektar svetlosti koji dolazi sa obližnje zvezde.

(Telegraf.rs/LiveScience)