Egzistencijalna pretnja: Život na Zemlji je ugrožen

Foto: Freepik

U očekivanju da će 2023. biti najtoplija zabeležena godina, regioni širom planete su sprženi smrtonosnim toplotnim talasima. Drugi su pogođeni poplavama ili su, u nekim slučajevima, pretrpeli oba ektrema vrlo brzo jedan za drugim, piše Science Alert.

„Istina je da smo šokirani žestinom ekstremnih klimatskih događaja u 2023. Plašimo se nepoznate teritorije u koju smo sad ušli“, kaže međunarodna grupa autora u novom izveštaju objavljenom u žurnalu BioScience.

Preporučujemo

Oni kažu da je čovečanstvo ostvarilo „minimalan napredak“ u pogledu zaustavljanja emisija gasova koji zagrevaju planetu, a da su glavni gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte na rekordno visokim nivoima, sa ogromnim subvencijama za fosilna goriva protekle godine.

Ova osuđujuća ocena stigla je samo mesec dana pre samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP28, koji treba da se održi u naftom bogatim Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„Klimatsku urgentnost moramo posmatrati ne samo kao izolovano pitanje životne sredine, već sistemsku, egzistencijalnu pretnju“, kažu autori.

Studija o klimatskom stanju posmatrala je nedavne podatke o 35 planetarnih „vitalnih znakova“ i otkrila da je 20 od njih na rekordno ekstremnim novoima ove godine.

Ekstremno visoki nivoi

Porast temperature od samo 1,2 stepena u odnosu na preindustrijski nivo izazvao je niz opasnih i skupih posledica. Ove godine je takođe počeo klimatski fenomen zagrevanja El Ninjo.

Program Evropske unije „Kopernik“ kaže da su tri meseca do septembra najtopliji period dosad zabeležen i verovatno najtopliji tokom otprilike 120.000 godina.

Mnogi klimatski rekordi su oboreni sa „enormnim razlikama“ u 2023, naročito temperature okeana, koji su apsorbovali skoro sav višak toplote izazvan karbonskim zagađenjem.

Potencijalno ozbiljni uticaji uključuju pretnje po morski život i koralne grebenove i povećanje intenziteta velikih tropskih oluja.

Ljudi širom planete suočili su se sa toplotnim talasima i sušama ove godine, a velike poplave su pogodile Sjedinjene Države, Kinu, Indiju itd.

U Kanadi su rekordni šumski požari, delimično povezani sa klimatskim promenama, oslobodili više ugljen-dioksida nego ukupne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u 2021.

Era 1,5 stepeni

Pre 2023, dani sa globalnim prosečnim temperaturama koje su više od 1,5 stepeni iznad preindustrijskih nivoa bili su retkost. Ove godine je već zabeleženo 38 takvih dana do sredine septembra.

Pariski sporazum postavlja limit od 1,5 stepeni koji će se meriti tokom decenija. Međutim, glavni autor studije, profesor sa Oregonskog državnog univerziteta Vilijam Ripl kaže da verovatno ulazimo u period kad će godišnje temperature dostizati taj nivo ili viši, razikujući klimatske povratne sprege i kritične tačke bez povratka.

To bi moglo ukljućivati topljenje ledenih ploča na Grenlandu i zapadnom Antarktiku, topljenje velikih delova permafrosta i rasprostranjeno odumiranje koralnih grebenova.

U slučaju nekih kritičnih tačaka više nema potpunog izbegavanja, već samo usporavanja štete. Da bi se to uradilo, emisije štetnih gasova moraju biti redukovane i rast temperature zaustavljen. Svaki delić stepena je važan, kažu autori.

To uključuje ljude koji bi se mogli suočiti sa nepodnošljivim uslovima u narednim decenijama, kao što su ogromna vrućina, ograničena dostupnost hrane i klimatski ekstremi. Studija kaže da bi se 3-6 milijardi ljudi moglo do kraja veka naći „van prostora pogodnog za život“.

„Mnogi svetski lideri generalno nastavljaju da podržavaju biznis na uobičajen način, umesto da sprovode programe ograničavanja klimatskih promena i očuvanja života na Zemlji“, kaže Ripl. „Nadamo se da će nedavni ekstremni klimatski događaji doprineti da političari na prestojećoj konferenciji COP28 podrže znatne redukcije emisija fosilnih goriva i povećana sredstva za klimatsko prilagođavanje, naročito u najranjivijim regionima sveta“.

(Telegraf Nauka/Science Alert)