Hoće li El Ninjo okončati megasušu na jugozapadu SAD?

Jugozapad SAD prolazi kroz sušni period od 2000. godine – u stvari, to je najsušniji period u regionu tokom 1.200 godina. Mnogi istraživači nazivaju ovaj izuzetno suvi period „megasušom“, piše Live Science.

Preporučujemo

Istovremeno, „izuzetno jak“ El Ninjo događaj ima 95% verovatnoće da traje do barem februara 2024, predviđaju naučnici iz Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA). Pošto taj događaj zagrevanja okeana obično donosi vlažno vreme na jugozapad, da li je kraj megasuše konačno na vidiku?

Nažalost, jedan jak El Ninjo sam po sebi verovatno nije dovoljan da okonča megasušu, kažu stručnjaci. Čak i ako vlažnije prilike okončaju 22 godine dugu sušu, region je verovatno u tranziciji ka permanentno suvljoj klimatskoj bazi. To znači da treba da osmisli dugoročnije strategije za obezbeđivanje dovoljno vode za sve potrebe.

Iako postoje različite definicije megasuše, generalno se smatra sušom koja traje duže od dve decenije, teža je od drugih suša koje je region doživeo, ili je reč o nekoj kombinaciji ta dva momenta.

„U svakom slučaju, nalazimo se u sušnim okolnostima na jugozapadu SAD i nije predviđeno da ćemo izaći iz njih, gledano dugoročno, u nekom bliskom vremenu“, kaže Samanta Stivenson, profesor na Fakultetu za nauku i menadžment životne sredine Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari.

U međuvremenu, El Ninjo se dešava kad su temperature okeana u tropskom Pacifiku toplije nego obično.

"To ima globalne konsekvence“, kaže Erika Vajz, profesor geografije na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu. „Neka mesta imaju poplave, neka mesta imaju suše, neka su topla, neka su hladna. Jugozapad ima jednu od pouzdanijih reakcija na El Ninja, iako je prilično daleko, a to je tendencija da bude vlažniji u godinama El Ninja“.

Mogući kraj suše?

Sva ta kiša bi mogla biti dovoljna da izvuče region iz suše, barem na neko vreme, kaže Stivenson. Međutim, kiša koju El Ninjo donese moraće da nadoknadi ekstremnu vrućinu ovog leta u velikom delu jugozapada, sa temperaturama u Feniksu, na primer, iznad 43 stepena Celzijusova, 31 dan zaredom.

„Kod suše se ne radi samo o kiši, već i o isparavanju“, kaže Vajz. Vrućina povećava isparavanje svih kišnih padavina ovogodišnje vlažne zime.

Nije ni sigurno da će El Ninjo doneti kišu. El Ninjo favorizuje vlažne prilike, ali nema garancije, kaže Park Vilijams, profesor geografije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

Vilijams misli da će, u nekom trenutku, zapad imati niz vlažnih godina koji prekida tekuću megasušu. I ova godina je kandidat. „Nakon vlažnih okolnosti 2023. i s obzirom na dolazeći El Ninjo za 2024, sasvim je moguće da sad idemo u tom pravcu“, rekao je on.

Međutim, slična predviđanja su iznošena ranije, ali se nisu ostvarila. Posle vlažnih godina 2017. i 2019, istraživači su mislili da će se megasuša završiti. Onda se žestoka suša vratila u leto 2020. i ostala do protekle zime.

Sušnija budućnost

Dugoročno gledano, klimatska promena ide ka suvljoj bazi na jugozapadu SAD, pokazali su Stivenson i njeni saradnici. „Možete imati ove ekstremne vlažne okolnosti privremeno, ali pozadinsko zagrevanje i sušenje zbog klimatskih promena je toliko snažno da će na kraju prevladati“, rekla je ona.

Vilijams i kolege su u studiji iz 2022. pokazali da je trenutna megasuša postala megasuša samo zahvaljujući klimatskim promenama koje je izazvao čovek.

S obzirom na promenu klimatske baze, jasno je da u svakom slučaju region mora da koristi manje vode u budućnosti nego tokom proteklog veka.

Voda u reci Kolorado je tokom 1920-ih bila deljena između država kroz koje teče, na primer, i više vode je bilo dodeljeno ukupno nego što je raspoloživo danas.

Na kraju, zaista važno pitanje jeste ne da li će megasuša opstati, već da li će biti dovoljno vode za sve potrebe.

„Mnogo toga ima više veze sa tipovima infrastrukture i našim izborima u pogledu konzervacije nego sa apsolutnom količinom vode u zemljištu“, kaže Stivenson.

Čak i ako se magasuša zvanično završi, klimatske promene će zahtevati prilagođavanja u potrošnji vode s obzirom na dostupnu količinu.

(Telegraf Nauka/Live Science)