Iz glinene cigle stare 2.900 godina izvučen antički DNK, otkrivena kapsula biljnog života

Foto: Imagestate Media Partners Limited - Impact Photos / Alamy / Profimedia

Glinena cigla iz palate asirskog kralja Asurbanipala II u Kalhuu, današnjem Nimrudu, koja se čuva u Nacionalnom muzeju Danske, prava je kapsula biljnog života, pokazalo je istraživanje tima naučnika, prenosi ScienceDaily. Kako se navodi u saopštenju Oksforda, cigla ima natpis na akadskom jeziku koji glasi: „Vlasništvo palate Asurbanipala, kralja Asirije“, pa je lako datirati je na period između 879. i 868. godine pre nove ere.

Tokom digitalizacije u muzeju 2020. grupa istraživača izvukla je uzorak iz unutrašnjosti cigle, gde je postojao veoma mali rizik od zagađenja tušim DNK. Iz tog uzorka izvukli su DNK koji je nakon sekvencioniranja identifikovao 34 različite grupe biljaka. Najviše sekvenci imali su kupusi i vresovi. Uz njih, tu ima i ostataka porodica breza, lovora i pšenica.

Preporučujemo

Interdisciplinarni tim asirologa, arheologa, biologa i genetičara uspeo je da uporedi otkrića sa modernim botaničkim podacima iz Iraka, kao i sa drevnim asirskim opisima biljaka.

Cigla je napravljena od blata skupljenog blizu reke Tigar, a ono je pomešano sa slamom ili životinjskom balegom. Oblikovana je u kalupu pre nego što je na nju stavljen natpis, a onda osušena na suncu. Činjenica da cigla nije gorela, već je ostavljena da se suši prirodnim putem pomogla je u očuvanju genetskog materijala u njoj.

- Apsolutno smo uzbuđeni otkrićem da antička DNK, koja je bila zaštićena od kontaminacije unutar gline, može da bude izvučena posle 2.900 godina. Ovaj projekat je savršen primer značaja interdisciplinarne kolaboracije u nauci, jer su razčićita znanja uključena u projekat dala odlične rezultate – poručila je dr Sofi Land Rasmusen, profesorka Odeljenja za biologiju na Oksfordu.

Osim što su otkrili mnogo toga iz ove pojedinačne cigle, istraživači kažu da je ova metoda dokaz da to mogu da rade i sa glinenim ciglama iz različitih perioda kako bi identifikovali floru i faunu. Glinenih objekata ima na arheološkim nalazištima širom sveta.

U ovoj studiji izvučen je DNK biljaka, jer je njih bilo najviše. Međutim, veruje se da bi mogle da budu identifikovane i životinje. To omogućuje detaljno razumevanje biodiverziteta u prošlosti i može biti veoma značajna alatka u proučavanju prošlosti.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)