Da li je džinovski suncobran neverovatna ideja? Naučnici žele da uspore pretvaranje Zemlje u užarenu planetu

FOTO: Shutterstock / muratart

Zemlja se rapidno zagreva zbog klimatskih promena za koje je kriv čovek, a naučnici pokušavaju da smisle različite načine na koje bi se pretvaranje našeg doma u užarenu planetu. Astronom sa Instituta za astronomiju Univerziteta Havaja Ištvan Šapudi osmislio je novi i gotovo neverovatan način zaštite – stvaranje ogromnog solarnog štita u orbiti koji bi koristio asteroid kao kontrateg, preneo je ScienceDaily.

Jedan od najjednostavnijih pristupa smanjenju globalnih temperatura je blokiranje dela Sunčevog svetla. Ova ideja, nazvana solarni štit, predlagana je i ranije, ali velika težina potrebna za balansiranje tog džinovskog suncobrana čini čak i najlakši materijal preskupim. Šapudijevo kreativno rešenje ima dve inovacije – jedna je da se štit veže za asteroid, čime bi se smanjila težina oko 100 puta, a druga da se on koristi kao kontrateg.

Preporučujemo

- Na Havajima mnogi koriste suncobrane da bi blokirali sunce kada šetaju tokom dana. Pomislio sam kako bismo mogli to isto da uradimo za zemlju i tako sprečimo katastrofu koja nam preti zbog klimatskih promena – rekao je Šapudi.

Njegov početni cilj bio je smanjenje solarne radijacije za 1,7 odsto, što je procenjena temperatura potrebna da spreči katastrofalni skok globalnih temperatura. Proračunao je da bi stavljanje povezanog kontratega prema Suncu moglo da smanji težinu tog solarnog štita na 3,5 miliona tona, što je 100 puta manja težina od one u drugim proračunima.

Iako je ova težina i dalje mnogo veća od one koju imamo mogućnost da pošaljemo u orbitu, sam štit će biti samo 1 odsto od te procenjene težine, tj. 35.000 tona. Sa novijim i modernijim materijalima to bi moglo i dodatno da se smanji. Preostalih 99 odsto te težine bio bi asteroida. Međutim, najveće današnje letelice mogu u svemir da ponesu oko 50 tona, pa je izazova još mnogo. Takođe, veliki problem je razvoj lagane, a jake grafenske užadi.

Šapudijev rad objavljen je u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)