Veličina je bitna: Brojnost grupe i seksualni kriterijumi dovode do dubljih muških glasova

Dublji muški glasovi kod primata, uključujući ljude, nude više od seksualne privlačnosti – možda su se razvili kao drugi način da mužjaci oteraju suparnike u velikim grupama sklonim poliginiji, ili sistemima parenja u kojima mužjak ima više partnerki Ovo istraživanje je dosad najobuhvatnije proučavanje razlika u visini glasa između polova i ima potencijal da doprinese objašnjavanju društvenog ponašanja kod ljudi i njihovih najbližih živih rođaka, piše Science Daily.

Prosečna visina glasa prilikom govora kod odraslog muškarca je oko pola prosečne visine, oktavu niže, nego kod odrasle žene, kaže Dejvid Pats, profesor antropologije na Univerzitetu države Pensilvanije i koautor studije.

„To je polna razlika koja se javlja u polnoj zrelosti širom vrste i verovatno utiče na uspeh u parenju putem privlačenja partnera ili zastrašivanja suparnika“, rekao je on. „Mislio sam da to mora biti osobina podvrgnuta seksualnoj selekciji, u kojoj šanse za parenje utiču na to koje će se osobine preneti na potomstvo. Ljudi i mnogi drugi primati su vrlo komunikativni, naročito glasovnim putem. Tako da izgleda kao zaista važna osobina za razmišljanje o društvenom ponašanju kod ljudi i primata uopšte“.

Istraživači su koristili specijalni kompjuterski softver da vizuelizuju vokalizacije i izmere visinu glasa u snimcima 37 vrsta antropoidnih primata, ili onih najbliže povezanih sa ljudima, uključujući gorile, šimpanze i snimke 60 ljudi ravnomerno podeljenih po polu. Uzorci za svaku vrstu uključivali su snimke glasova barem dva mužjaka i dve ženke - ukupno 1.914 vokalizacija. Tim je onda izračunao prosečnu mušku i žensku osnovnu vokalnu frekvenciju za svaku vrstu kako bi videli koliko je izražena razlika između polova.

Dodatne varijable su uključivale telesnu veličinu i masu, vrstu životne sredine, brojčani odnos između polova kod odraslih jedinki, intenzitet konkurencije u parenju i veličinu testisa. Takođe je kategorizovana svaka vrsta po sistemu parenja – monogamija, kad mužjaci i ženke imaju jednog partnera tokom jednog perioda; poliginandrija, kad mužjaci i ženke imaju više partnera; i poliginija, kad neki mužjaci imaju nekoliko partnera.

Istraživači su pomoću ovih podataka testirali pet hipoteza radi identifikacije faktora koji su možda najviše uticali na polne razlike u visini glasa. Hipoteze su bile: intenzitet konkurencije u parenju, znatna veličina grupe, društvena organizacija u više nivoa, kompromis naspram intenziteta konkurencije sprematozoida, i loše akustične sredine.

Zaključili su da se razlike u frekvenciji kod polova povećavaju u većim grupama i onima sa poliginim sistemima parenja, naročito u grupama sa većim procentom ženki.

„Ovo istraživanje takođe daje uvid u polne razlike u visini glasa kod naših zajedničkih predaka koji su živeli pre više miliona godina“, kaže Toe Aung, prvi autor i docent za psihologiju na Univerzitetu Imakulata.

Dublji muški glasovi mogu funkcionisati kao dodatna odbrana od konkurenata bez ulaska u skupe sukobe, tako što čine da mužjaci zvuče krupnije, pored ostalih fizičkih osobina kao što su visina i veličina mišića. Kod odraslih ljudi, na primer, muškarci govore na prosečnoj frekvenciji od oko 120 herca, dok žene govore na prosečnoj frekvenciji od oko 220 herca, što ljude stavlja tačno u sredinu poliginih društava.

„Iako je društvena monogamija zaista uobičajena kod ljudi, parenje i reprodukcija kod naših predaka su bili uveliko poligini“, kaže Pats. „Naši nalazi nam pomažu da razumemo zašto se muški i ženski glasovi naše vrste tako mnogo razlikuju. Možda je to proizvod naše evolucione istorije, naročito naše istorije života u velikim grupama u kojima su se neki mužjaci razmnožavali sa više ženki“.

(Telegraf Nauka/Science Daily)