Lusi je možda koristila alat pre više od 3 miliona godina: To pokazuju šake ljudskih predaka

Prikaz vrste Australopithecus afarensis, kojoj je pripadala i Lusi... Foto: Dave Einsel / Getty images / Profimedia

Slavna Lusi i drugi australopitekusi možda su pravili alat i koristili ga pre više od 3 miliona godina. To sugeriše novo istraživanje šaka na fosilima ove vrste objavljeno u Journal of Human Evolution.

Ako je to tačno, to bi značilo da su naši preci počeli da koriste alat mnogo pre pojave roda Homo, piše LiveScience.

Preporučujemo

- Iako ne možemo sa sigurnošću da kažemo da su ovi rani ljudi pravili kameni alat, naša otkrića demonstriraju da su njihove šake često korišćene na način koji se poklapa sa akcijama neophodnim za ljudsku manipulaciju alatom – rekao je za taj portal Fotios Aleksandros Karakostis, paleoantropolog Univerziteta u Tibingenu.

U istraživanju naučnici su ispitali mesta spajanja mišića na kostima šake tri vrste australopitekusa i poredili ih sa šakama čovekolikih majmuna i ljudi kako bi pokušali da shvate kada su naši preci stekli spretnost koju imaju moderni ljudi. Kako su australopitekusi na pola puta u evoluciji od drevnih majmuna do ljudi, naučnici veruju da su njihove šake imale karakteristike i čovekolikih majmuna i ljudi.

- Proučavajući mesta spajanja mišića, možemo da rekonstruišemo kako su mišići i ligamenti bili aktivno angažovani tokom života, što nam daje jasniju sliku o ponašanju ranih hominina – rekao je Karakostis.

Proučavanje šaka tri vrste australopitekusa otkrilo je da su verovatno mogli da manipulišu predmetima. Poređenje je pokazalo da je najmlađi Australopithecus sebida (pre između 1,78 i 1,95 miliona godina) imao šake više nalik ljudima u odnosu na A. africanusa (pre između 3,4 i 3,7 miliona godina) i A. afarensis (pre između 3 i 3,7 miliona godina), koji su imali i osobine ljudi i osobine čovekolikih majmuna.

Iako čovekoliki majmuni mogu da drže i manipulišu predmetima, njihova spretnost ograničena je anatomijom šake. Homosapijens, međutim, ima dve ključne anatomske karakteristike koje omogućuju sposobnost preciznog držanja, hvatanja i štipanja, otkrili su istraživači.

- Uopšteno govoreći koevolucija palca i malića bila je ključna za biokulturnu evoluciju hominina, što je postavilo uslove za naprednu preciznost kakvu danas imaju ljudi – rekla je Jana Kunze, paleoantropolog Univerziteta u Tibingenu i prva autorka studije.

Pitanje koliko su precizne bile šake australopitekusa direktno je povezan sa pitanjem koja vrsta je prva pravila i koristila alat. Kada je otkriven Homo habilis šezdesetih godina, naučnici su ga nazvali majstor jer je nađen sa alatom starim 2,3 miliona godina. Dugo se mislilo da australopitekusi nisu imali mentalne i fizičke mogućnosti da naprave alat. Međutim, otkriće 3,3 miliona godina starog alata 2015. u Keniji dovelo je do kontroverzne mogućnosti o tome da ih je napravio A. afarensis.

Dr Donald Džonson sa skeletnim ostacima Lusi fotografisan 1979. godine… Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

- Naša studija sugeriše da je A. afarensis, vrsta kojoj je Lusi pripadala, često izvodio poteze hvatanja slične ljudskim, da su koristili šake na način koji pokazuje da su bili vešti u manipulaciji predmetima. Međutim, ova otkrića ne pokazuju direktno da su ove vrste pravile ili koristile kameni alat – rekao je Karakostis.

Lusi je naziv najpoznatijeg fosila australopitekusa. Kosti koje predstavljaju 40 odsto ženskog skeleta vrste A. afarensis pronašao je u novembru 1974. dr Donald Džonson. Nadimak je dobila po pesmi Bitlsa „Lucy in the Sky with Diamonds“.

(Telegraf Nauka/LiveScience)