Drevni proteini iz zuba iznenadili naučnike: Grobno mesto u ovoj pećini je potpuno jedinstveno

Skeleti otkriveni u pećinskom sistemu Rajzing star u Južnoj Africi ponovo su iznenadili naučnike. Nakon analize drevnih proteina iz njihovih zuba otkriveno je da bi to mogao biti najstariji poznati primer grobnog mesta rezervisanog samo za jedan pol i to kod vrste koja nije ljudska, iako pripada rodu Homo.

Homo naledi, izumrli rođak savremenih ljudi koji je živeo pre između 335.000 i 241.000 godina, zbunjuje istraživače još od otkrića 2013. Ova vrsta je posedovala neobičnu mešavinu primitivnih osobina nalik majmunskim, uz karakteristike slične ljudskim. Ali više od jedne decenije, naučnici su se pitali zašto su fosili odraslih jedinki pronađeni u komori Dinaledi izgledali tako upadljivo identično. Ostaci nisu pokazivali skoro nikakve fizičke varijacije koje bi se očekivale između mužjaka i ženki, saopštio je Univerzitet u Jorku.

Preporučujemo

Kako bi rešili ovu zagonetku, istraživači sa Univerziteta u Jorku, Univerziteta u Kopenhagenu, Nacionalnog geografskog društva i više od 10 drugih međunarodnih institucija istražili su proteine iz skeletnih ostataka.

Koristeći tehniku nagrizanja kiselinom sa minimalnim oštećenjima, tim je izdvojio mikroskopske fragmente proteina, zvane peptidi, iz 23 zuba od najmanje 20 različitih jedinki.

Pretpostavljeni izgled vrste Homo naledi... Foto: Mark THIESSEN / AFP / Profimedia

Istraživači su analizirali zubnu gleđ na prisustvo amelogenina-Y, proteina koji je jedinstveno kodiran muškim Y hromozomom. Rezultati su otkrili da muški marker nedostaje. Da bi osigurali validnost rezultata, tim u specijalizovanoj hemijskoj laboratoriji Univerziteta u Jorku analizirao je aminokiseline kako bi dokazao da su proteini zaista drevni, a ne posledica savremene kontaminacije.

- Nedostatak muških markera u grupi je zaista fascinantan. Neverovatno je uzbudljivo dobiti uvid ne samo u biologiju naših predaka, već i u to kako su živeli. Ovi nalazi nude retke uvide u kulturu kojoj je do sada bilo teško pristupiti direktno. Napredak u analizi drevnih proteina otvara vrata ka daleko bogatijem i nijansiranijem razumevanju drevnih hominina – rekao je dr Mark Dikinson sa Odeljenja za hemiju Univerziteta u Jorku.

Nalazi otvaraju nova pitanja o kulturi i društvenoj strukturi ovih drevnih hominina. Ako je komora bila rezervisana isključivo za ženke, to bi moglo podrazumevati nivo složene, simboličke pogrebne prakse za koju se ranije smatralo da je svojstvena samo vrsti Homo sapiens, navodi se.

Tim je, međutim, primetio da bi moglo postojati i biološko objašnjenje pored kulturološkog. Moguće je da je populacija Homo naledi bila veoma izolovana, što je dovelo do mutacije ili brisanja gena Amelogenin-Y koji je specifičan za mužjake.

To bi značilo da su mužjaci bili prisutni, ali da je njihovim zubima jednostavno nedostajao tipičan genetski potpis.

- Za razliku od onih koji se nalaze u drugim ostacima poput fragmenata kostiju, proteini u zubnoj gleđi su očuvani jer zubna gleđ – najtvrđe tkivo u ljudskom telu – štiti proteine od kontaminacije iz životne sredine čak i milionima godina. To ih čini idealnim nosiocima genetskih informacija iz daleke prošlosti. Naša studija pomaže u rešavanju dugogodišnje misterije zašto je kod Homo naledi nedostajala značajna varijacija; verovatno zato što su svi mogli pripadati jednom polu – rekla je Palesa Madupe, koja je rad objavila u okviru postdoktorskih istraživanja na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Kao najveća izumrla populacija hominina koja je ikada podvrgnuta analizi proteina, ove drevne ženke - ili genetski jedinstveni mužjaci - podstakle su reviziju onoga što su naučnici mislili da znaju o zori ljudskog društva.

Studija je objavljena u žurnalu Cell.

(Telegraf Nauka/University of York)