Morsko čudovište staro 80 miliona godina ima vilice pune ogromnih kuglastih zuba

Foto: Wikipedia/Jonathan Chen, CC BY-SA 4.0

Dva fragmenta vilice daju uvid u način života Globidens alabamaensisa, koji je mogao da dostigne dužinu do šest metara. Zaobljeni zubi duž vilica ukazuju na grubu silu koju su mozazaurusi primenivali na svoj plen, piše Live Science.

Preporučujemo

„Ove strukture sa pečurkastim oblikom su odlične za udare koji razbijaju oklope“, kaže Betani Frenklin, morski paleontolog u muzeju fosila „Teksas kroz vreme“ u Hilsborou.

Tokom perioda kasne krede (pre 100,5 do 66 miliona godina) mnogi poznati morski predatori poput delfinolikih ihtiosaurusa i dugovratih pleziosaurusa podlegli su promenama klime i morskog ekosistema.

Mozazaurusi su postali dominantni predatori u tadašnjim plitkim vodama, preuzimajući prostor koji su ranije zauzimali njihovi poznatiji prethodnici. Ovi reptili su se brzo diverzifikovali, popunjavajući brojne prostore u nepostojanoj i plenom bogatoj sredini.

G. alabamaensis je otkriven 1912, ali je dosad samo nekoliko skoro potpunih primeraka pronađeno. Većina fosilnih svedočanstava sastoji se od zuba i malih fragmenata vilice. Opisane su još četiri dodatne vrste Globidensa.

Iako je većina mozazaurusa imala zastrašujuće zube u obliku bodeža, Globidens je razvio tupe, zaobljene zube pogodne za razbijanje oklopa kornjača, amonita i školjki. Zapadno unutrašnje more, koje je u periodu kasne krede prepolovljavalo površinu sadašnje Severne Amerike, obezbeđivalo je raznovrstan plen sa ljušturom.

Novi fragmenti su pronađeni 2023. u Ozanskoj geološkoj formaciji na severoistoku Teksasa u sedimentu iz kampanskog doba (pre 83,6 do 72,1 milion godina), koji je debeo samo 20 centimetara, ali se ipak pokazao kao bogat fosilima, uključujući druge mozazauruse.

Uzbudljiva je i očuvanost samo dela glave, kaže Frenklin. Lobanjski materijal je uglavnom više zgnječen, naročito u tanjim sedimentima.

Jedna od vilica još ima 12 zuba, a druga samo šest. Zubi su dugačko oko 2,5 centimetara i zaobljeni, savršeno dizajnirani za razbijanje čvrstih ljuštura. U jednoj vilici jedan zub još nije nikao. Naučnici veruju da su, poput ajkula, mozazaurusi zamenjivali zube tokom života.

Zbog tih posebnih zuba, bili su sposobni da koegzistiraju sa drugim ogromnim mozazaurusima koji lovili drugačije vrste plena. Ta adaptacija se verovatno desila pod uticajem preobilja glavonožaca, objašnjava Frenklin. Brojne vrste su mogle da koegzistiraju pošto nisu koristile iste resurse.

Mozazaurusi su bili među najbrže evoluirajućim predatorima tog vremena. Zauzimali su prostore koje su napustili drugi ogromni morski predatori – postojale su velike rupe u mreži ishrane.

(Telegraf Nauka/Live Science)