Titanosaurusi su bili najveće kopnene životinje ikad – biljojedi sa odlikama reptila i sisara

Foto: dotted zebra / Alamy / Alamy / Profimedia

Brachiosaurus, Apatosaurus i Diplodocus su standardni u muzejima od 1800-ih. Sa malim mozgovima i ogromnim telima, ova stvorenja dugo predstavljaju simbole životinja osuđenih na ekstinkciju. Međutim, nedavna otkrića potpuno menjaju priču o sauropodima.

Manje poznata grupa sauropoda – titanosaurusi ili „titanski reptili“ – umesto izumiranja su uspešno živeli dugo nakon nestanka svojih poznatijih rođaka.

Preporučujemo

Ne samo da su bili ogromni i dominantni na svih sedam kontinenata, već su i sačuvali svoju poziciju među novorazvijenim patkoglavim i rogatim dinosaurusima do udara asteroida u Zemlju i kraja doba dinosaurusa.

Tajna izuzetnog biološkog uspeha titanosaurusa možda je u tome kako su spojili najbolje osobine reptila i sisara radi posebnog načina života.

Kretanje sa kontinentima

Titanosaurusi su se pojavili do perioda rane krede, skoro pre 126 miliona godina, u vreme kad su brojne kopnene mase Zemlje bile mnogo bliže jedna drugoj nego danas.

Tokom narednih 75-80 miliona godina, kontinenti su se polako razdvajali, a titanosaurusi su plovili na tim promenljivim formacijama, šireći se po svetu.

Postojalo je skoro 100 vrsta titanosaurusa, koje su činile više od 30% poznatih sauropoda. Njihova veličina je znatno varirala. Od najvećih poznatih sauropoda, uključujući Argentinosaurusa, Patagotitana i Futalognkosaurusa, težih od 54,4 tone i većih od kamiona, do najmanjih poznatih sauropoda, uključujući Rinconsaurusa, Saltasaurusa i Magyarosaurusa, teških samo oko 5,4 tone i velikih otprilike kao afrički slon.

Od beba do titana

Poput mnogih reptila, titanosaurusi počinju život relativno mali, izlazeći iz jaja ne većih od grejpfruta.

Najbolji podaci o gnezdima i jajima titanosaurusa dolaze sa lokacije u Argentini zvane Auka Mavevo, sa 75 miliona godina starim stenama. Ta lokacija sadrži stotine fosilizovanih gnezda sa hiljadama jaja, od kojih su neka toliko dobro očuvana da su naučnici došli do otisaka kože prastarih embriona.

Sam broj gnezda na istom mestu, u više geoloških slojeva, govori da su se titanosaurusi vraćali na ovu lokaciju radi polaganja jaja. Gnezda su toliko zbijena da je malo verovatno da bi odrasli titanosaurus mogao slobodno da se kreće po prostoru za gnežđenje. Kao mnogi reptili koji polažu brojna jaja, titanosaurusi verovatno nisu mnogo brinuli o gnezdima ili mladuncima koji su se izlegli.

Titanosaurus izašao iz jajeta bio bi visok oko 30 centimetara, dugačak jedan metar i težak 2,5-5 kilograma.

Nedavni dokazi sa Madagaskara sugerišu da su ovi mali titani bili rođeni spremni. Fosilizovane kosti vrste Rapetosaurus sugerišu da su se, čak pre dostizanja visine čovekovog kolena, verovatno sami brinuli za sebe. Mikroskopski detalji u dubini kostiju pokazuju da su mladunci Rapetosaurusa verovatno samostalno tragali za biljkama i kretali se mnogo hitrije od odraslih jedinki.

Tokom prvog veka nauke o dinosaurusima, paleontolozi su zamišljali titanosauruse kao džinovske reptile koji su previše narasli. Po modelu sporog reptilskog rasta, čak bi i najmanjim titanosaurusima trebalo skoro sto godina da dostignu punu veličinu, što znači da bi dobar deo svojih života bili relativno mali. Novi dokazi sugerišu da takav obrazac rasta nije verovatan.

Naučnici izučavaju kosti titanosaurusa da bi bolje razumeli njihov rast. Posmatraju mikroskopske obrasce koštanih minerala i gustinu i strukturu prostora za krvne sudove i ćelije. Što je gušće snabdevanje kosti krvlju – životinja brže raste. Ovi znakovi su prisutni i kod živih životinja i mogu precizno pokazati stope rasta, anomalije i čak starost.

Koštani podaci pokazuju da su stope rasta titanosaurusa bile na istom nivo kao kod sisara poput kitova – mnogo, mnogo brže nego kod bilo kog živog reptila – što znači da bi svoje ogromne odrasle veličine dostigli za samo nekoliko decenija. Naučnici ne mogu znati sa sigurnošću koliko dugo su titanosaurusi živeli, ali na osnovu danas živih ogromnih kopnenih životinja – živeli su možda 60 ili više godina.

Biljni pogon

Brz rast sauropoda je delom posledica njihove telesne temperature. Izučavajući hemiju fosilizovanih zuba i ljuski jaja, naučnici su utvrdili da se telesna temperatura titanosaurusa kretala između 35 i 38 stepeni Celzijusovih. To je više nego kod krokodila i aligatora, otprilike isto kao kod modernih sisara i malo niže nego kod većine ptica, čija tela mogu redovno dostizati toplotu od 40 stepeni.

Brz rast titanosaurusa je takođe posledica ogromnog apetita za biljke. Mikroskopski tragovi na zubima pokazuju da su titanosaurusi u Argentini jeli biljke bliže tlu. I Indiji su, kako pokazuje fosilizovani izmet, jeli sve biljke od tla do lišća i grana drveća.

Kao svi dinosaurusi, titanosaurusi su zamenjivali svoje zube tokom čitavog života. Međutim, podaci pokazuju da su svaki zub zamenjivali otprilike svakih 20 dana radi maksimalne efikasnosti, što je jedna od najčešćih zamena zuba kod dinosaurusa.

Da nije bilo udara asteroida pre 66 miliona godina, ove dugovečne, izuzetno raznovrsne i vrlo uspešne životinje verovatno bi nastavile da se razvijaju, na mestima udaljenim kao Madagaskar, Rumunija, Severna Amerika i čak Antarktik. Umesto toga, titanosaurusi su bili među svodocima – i žrtvama – poslednje masovne ekstinkcije na Zemlji.

(Telegraf Nauka/Yahoo/Conversation)