Preci ljudi i majmuna nastali su u Evropi, a ne u Africi? Kontroverzna studija uzdrmala teoriju evolucije

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

Fosil majmuna otkriven u Turskoj mogući je dokaz da su preci afričkih majmuna i ljudi prvo evoluirali u Evropi, a tek onda stigli u Afriku, tvrde naučnici u novoj i prilično kontroverznoj studiji, prenosi LiveScience. Ova teza je šokantna jer se oduvek smatralo da je Afrika kolevka čovečanstva, ali otkriće fosila za koji se pretpostavlja da je star 8,7 miliona godina u blizini grada Čankiri u Maloj Aziji moglo bi to da dovede u pitanje.

Kako se navodi u studiji koju je radio tim naučnika sa Univerziteta u Ankari, u Turskoj, i Univerziteta u Torontu, u Kanadi, ovaj fosil je stariji od fosila ranih hominina, grupe koja uz ljude uključuje šimpanze, gorile i bonoboe, koji su pronađeni u Africi. Nijedan od afričkih fosila, piše britanski Telegraf, nije stariji od 7 miliona godina. Zbog toga naučnici u ovoj studiji navode mogućnost da su preci afričkih čovekolikih majmuna, uključujući i ljude, evoluirali u Evropi pre nego što su se preselili na jug pre između 9 i 7 miliona godina.

Preporučujemo

- Naša otkrića daju sugestije da hominini ne samo da su evoluirali u zapadnoj i centralnoj Evropi, već da su proveli više od 5 miliona godina na tom prostoru i raširili se na istočni Mediteran pre nego što su konačno otišli u Afriku, najverovatnije zbog promena klime i smanjenog broja šuma. Ova otkrića su u kontrastu sa dominantnom tezom da su čovekoliki majmuni evoluirali isključivo u Africi. Novi dokazi podržavaju tezu o nastanku hominina u Evropi i prelasku u Afriku sa mnogim drugim sisarima pre između 9 i 7 miliona godina, mada ih još ne dokazuju definitivno – rekao je za Telegraf prof. Dejvid Began, istraživač sa Odeljenja za antropologiju Univerziteta u Torontu i jedan od autora studije.

Dobro očuvani fosil majmuna otkriven je još 2015, ali naučnici kažu da su tek sad počeli da otkrivaju njegov značaj. Vrsta je zbog pronalaska u Maloj Aziji, tj. Anadoliji, nazvana Anadoluvius turkae, a veruje se da je pronađena jedinka imala težinu od oko 50 ili 60 kilograma.

Prof. Began je za LiveScience rekao da je ovo otkriće o zajedničkom pretku hominina, a ne o precima ljudi nakon razdvajanja od šimpanzi i bonoboa, naših najbližih rođaka.

- Od tog razdvajanja veći deo ljudske evolutivne istorije odvijao je u Africi. Takođe, najverovatnije je da su se linije šimpanzi i ljudi razdvojile jedna od druge upravo u Africi – rekao je on.

Istraživači veruju da je Anadoluvius turkae pripadao istoj grupi ranih hominina kao fosili drugih vrsta otkrivenih u blizini – Ouranopithecusa iz Grčke i Turske i Graecopithecusa iz Bugarske. Oni smatraju da su vrste sa Balkana i iz Male Azije evoluirale od predaka iz zapadne i centralne Evrope.

8.7-Million-Year-Old Fossil:Anadoluvius turkae, a Miocene ape, found in central Anatolia, Türkiye. Debate on human and ape origin: African vs. new European proposal. Anadoluvius turkae reveals 2.3 million years of European hominine history, challenging Africa-only evolution. pic.twitter.com/yuWlXfFJKI— Cosmic Crypto (@Cryptoalive) August 27, 2023

- Jedno od pitanja je, ako su hominini nastali u Evropi, zašto ih u njoj više nema, osim ljudi, kao i zašto drevni hominini nisu otišli u Aziju, već u Afriku. Evolucija nije predvidiva. Dešava se kada dođe do interakcije nepovezanih i slučajnih događaja. Možemo da pretpostavimo da uslovi nisu bili dobri za selidbu hominina u Aziju iz istočnog Mediterana u kasnom miocenu, ali da su bili bili odlični za odlazak u Afriku. Odgovor na pitanje zašto danas nema afričkih čovekolikih majmuna u Evropi je jednostavan: vrste izumiru često – rekao je Began.

On je naglasio da ovo istraživanje ne treba da bude pogrešno shvaćeno kao tvrdnja da je Evroazija od primarnog značaja za ljudsku evoluciju. U stvari, dodao je, samo treba da znamo gde su evoluirali zajednički preci ljudi i afričkih čovekolikih majmuna.

- Pre između 14 i 7 milliona godina oblasti u kojima su živeli čovekoliki majmuni otkrivene su u Evropi, Aziji i Africi i bile su veoma ekološki različite, baš kao što se mnogi od ovih regiona i danas razlikuju. Poznavanje ekoloških uslova u kojima su se naši preci razvijali je ključno za shvatanje našeg porekla – rekao je Began.

Uprkos stavovima iznetim u studiji, mnogi naučnici su skeptični prema ovim tvrdnjama.

- Novo otkriće proširuje naše shvatanje grupe koja je bila blisko povezana sa postojećim čovekolikim majmunima i ljudima. Međutim, sveobuhvatne analize fosila čovekolikih majmuna i ranih hominina ne podržavaju argument o evropskom poreklu. Mnogi drugi stručnjaci koji ispituju evolucijske veze između fosila i živih čovekolikih majmuna koriste mnogo modernije metode i uključuju veće grupe otkrili su da su se evropski čovekoliki majmuni odvojili pre orangutana, što ih čini dalekim rođacima ljudi i afričkih čovekolikih majmuna. Osim toga, te šire analize sugerišu da su majmuni poput Anadoluviusa verovatnije stigli u oblast Mediterana iz Afrike nego da su se selili ka Africi – rekao je za LiveScience Kristofer Gilbert, paleoantropolog na Koledžu Hanter Gradskog univerziteta Njujorka, koji nije učestvovao u ovoj studiji.

(Telegraf Nauka/LiveScience/Telegraph.co.uk)