Više od 110.000 posetilaca na 17. Noći istraživača: Veliki i mali istraživači pokazali ogromno srce za nauku

U više od 40 država i preko 460 gradova širom Evrope Evropska noć istraživača u petak je ponovo pokazala uzbudljivu stranu nauke.

U Srbiji, od Subotice preko Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Zaječara i Niša pa sve do Zubinog Potoka, po 17. put odigrala se najveća naučna avantura godine sudeći po više od 110.000 posetilaca i više od hiljadu istraživača koji su se okupili pod sloganom „Jedno srce za nauku“.

Preporučujemo

Uz razne interaktivne postavke i radionice, eksperimente, razgovore, igrice i kvizove i još mnoge druge kreativne aktivnosti, posetioci su imali priliku da zarone u dubine naučnog sveta i probude istraživački duh, a deluje da su u naučnim avanturama uživali i njihovi lepo vaspitani četvoronožni prijatelji.

- Ne želimo samo da pričamo o nauci. Želimo da građani učestvuju u njoj - da postavljaju pitanja, eksperimentišu, istražuju i upoznaju ljude koji stoje iza naučnih rezultata. Posebno želimo da inspirišemo decu i mlade jer možda će upravo neko od njih jednog dana postaviti pitanje na koje danas još nemamo odgovor - ovim se rečima dr Diana Lupulović, doktor veterinarske medicine, naučni savetnik i istraživač sa Instituta za primenu nuklearne energije, i ovogodišnji rukovodilac Noći istraživača, obratila na svečanom otvaranju manifestacije u Evropskoj kući u Beogradu.

Do kraja večeri, čini se, mnoge su se želje ostvarile, jer kako je ovogodišnji program bio posvećen i promociji odgovornog vlasništva i udomljavanja životinja, u Beogradu i Novom Sadu neki su pronašli i nove najbolje prijatelje, a dvadesetak kuca i maca dom!

Na programu Noći istraživača ovog puta je bilo više od 200 besplatnih sadržaja, kreiranih sa ciljem da podsete kako nauka ne živi samo u laboratorijama, već je deo svakodnevice.

- Nauka je prisutna u svim aspektima našeg života i predstavlja jedan od najznačajnijih pokretača razvoja društva, a ulaganje u nauku predstavlja jedan od ključnih ulaganja u budućnost zasnovanu na znanju. Duboko verujem da naučna tehnologija nije važna samo za stvaranje naučnih rezultata i dostignuća. Naučni pristup, zasnovan na analizi, dokazima, postavljanju pravih pitanja, pomaže da složene izazove sagledamo iz više aspekata, da donosimo objektivne odluke zasnovane na informacijama, znanju i promišljanju - naglasila je Marija Gnjatović, doktor biotehničkih nauka, viši naučni saradnik i državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

- Večeras i sami možete biti naučnici, bar na jedan dan. A ko zna? Možda se baš među vama krije novi Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, ili nova Marija Kiri Sklodovska. Možda ćete baš vi stvoriti tehnologiju koja će promeniti svet. I upravo zato Evropska unija sa velikim entuzijazmom podržava ovu inicijativu – rekao je Rihard Maša, šef operacija u Delegaciji Evropske unije u Srbiji.

Specijalni gost na otvaranju manifestacije, bila je Emerita Solino Peneiro, savetnica za projekte pri Evropskoj izvršnoj agenciji za istraživanje (REA) koja prati sprovođenje projekta HEART. Nije krila zadovoljstvo što Evropsku noć nauke provodi u Beogradu.

- Izuzetno mi je drago što sam sa vama i što možemo podržati izuzetan projekat, koji pokazuje koliko su ljudi, životinje i životna sredina povezani. EU nastavlja da podržava inovacije i istraživački rad, kao i da pruža podršku mladim talentima i uključuje mlade u naučne programe – rekla je ona.

17. nezaboravna naučna avantura stigla je i u Vranje, Leskovac, Kruševac, Čačak, Pirot, Kladovo, Svilajnac, Smederevo, Ranovac, Šabac, Sremsku Mitrovicu, Inđiju, Novu Pazovu, Sombor, Bačku Palanku, Kikindu, Vršac i Pančevo.

(Telegraf Nauka)