Japanski naučnici razrešili misteriju: Evo kako se mačke uvek dočekaju na noge

Kada mačke padaju, one se obično dočekaju na noge. Ova neverovatna sposobnost ovih životinja da se isprave pre nego što udare o tlo dugo je zbunjivala naučnike. Sada je tim sa Univerziteta Jamaguči u Japanu rešio misteriju, a sve se svodi na to da je grudni deo kičme fleksibilniji od slabinskog dela, kako detaljno navode u studiji objavljenoj u žurnalu The Anatomical Record.

Refleks ispravljanja u vazduhu je složen manevar koji štiti mačke od ozbiljnih povreda prilikom pada, piše Phys.org. Dok se prevrću, kičma se uvrće, što naizgled protivreči zakonima fizike. To je zato što predmet u vazduhu ne bi trebalo da može da se okrene bez nečega o šta bi se odgurnuo.

Preporučujemo

Kako se mačke uvrću u vazduhu

Da bi otkrili kako one to uspevaju, istraživači su prvo proučavali kičme pet mačjih leševa. Odvojili su grudni deo kičme (gornji/srednji deo leđa) od slabinskog dela (donji deo leđa) i mehanički ih testirali pod silama uvrtanja kako bi izmerili fleksibilnost, snagu i otpornost na rotaciju. Ovo je otkrilo sposobnosti mačjeg tela.

Tim je takođe koristio kamere velike brzine kako bi snimio dve zdrave mačke dok padaju na mekani jastuk. Postavili su markere na njihova ramena i kukove kako bi pratili kretanje delova tela.

Fleksibilna kičma

Tim je otkrio da mačja kičma nije podjednako fleksibilna u svim delovima. Različiti delovi se pomeraju na različite načine kako bi pomogli životinji da bezbedno sleti. Grudni deo kičme je neverovatno fleksibilan i poseduje „neutralnu zonu“, opseg u kojem može da se uvrne gotovo slobodno za skoro 50 stepeni uz vrlo malo napora. U međuvremenu, slabinski deo kičme je mnogo krući i deluje kao stabilizator.

Tokom ispravljanja u vazduhu, mačka prvo okreće glavu i prednje noge prema tlu jer je grudni deo kičme fleksibilan, a prednji deo tela lakši. Potom sledi zadnja polovina. Kruti slabinski deo kičme deluje kao čvrst oslonac, omogućavajući mački da brzo zamahne prednjim delom bez gubljenja kontrole.

– Ovi rezultati sugerišu da se rotacija trupa tokom ispravljanja u vazduhu kod mačaka odvija sekvencijalno, pri čemu se prvo rotira prednji deo trupa, a zatim zadnji, i da su njihova fleksibilna grudna kičma i kruta slabinska kičma pri aksijalnoj torziji pogodni za ovakvo ponašanje – prokomentarisali su autori studije u svom radu.

Ovi nalazi mogu učiniti više od samog objašnjavanja neobičnog trika kućnih ljubimaca. Istraživači sugerišu da bi oni mogli poboljšati matematičke modele kretanja životinja, pomoći veterinarima u lečenju povreda kičme, pa čak i dovesti do okretnijih robota.

(Telegraf Nauka/Phys.org)