Otkriven zločin iz gvozdenog doba u Srbiji: Naučnici pronašli 77 ubijenih žena i dece pre 2.800 godina

Nova istraživanja otkrivaju da su desetine žena i dece pre 2.800 godina prikupljene na jednom mestu, a zatim ubijene udarcima i bodežima, pre nego što su zajednički sahranjene. Iskopavanja masovne grobnice u Gomolava, koja datira iz 9. veka pre nove ere, otkrila su jasne tragove smrtonosnog nasilja i brutalnih ubistava.

Stručnjaci su pronašli ostatke više od 77 osoba – većinom žena i dece – na ovom groblju iz gvozdenog doba. Analiza povreda pokazuje da postoji "opsežan dokaz namernih, nasilnih i često smrtonosnih trauma, pretežno na glavi“. Povrede su izazvane bliskim kontaktom i naročito udarcima, koji su mogli nastati oružjem kao što su palice (batine), ratni čekići ili projektilima poput praćki.

Preporučujemo

U većini slučajeva, napadač i žrtva nisu bili u direktnom "lica u lice" okršaju, a lokacija povreda sugeriše da su neki napadači možda bili na konjima. Ipak, pronađeni su i tragovi odbrambenih povreda, što ukazuje da su se neki od žrtava pokušali braniti.

- U celini, obrazac povreda ukazuje na nasilje koje je bilo brutalno, namerno i efikasno - navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Human Behaviour. Analiza je pokazala da je od 77 osoba, 40 bilo starosti između jedne i 12 godina, dok je 12 njih bilo adolescenata. Ukupno 24 osobe bile su odrasle, od kojih je 87 odsto bilo ženskog pola, a jedino beba koja je pronađena bila je muškog pola.

Genetska analiza ostataka pokazala je da su retke žrtve bile međusobno srodne i da su imale različite ishrane – što sugeriše da su većina odrasli u potpuno različitim regionima. Tim naučnika smatra da se masakr dogodio u periodu kada su zajednice postajale manje nomadske i formirale nove ograđene naseljene teritorije. Ovo rano kolektivno nasilje najverovatnije je predstavljalo ciljane likvidacije u okviru sistemskog i široko rasprostranjenog sukoba u koji su bile uvučene mnoge zajednice.

Istraživanje su sproveli timovi sa Univerziteta u Edinburgu, Univerziteta Koleg Dablina i Univerziteta u Kopenhagenu. Dr Linda Fibiger, koja je bila koautor istraživanja, izjavila je: „Brutalna ubistva i naknadno obeležavanje događaja mogu se tumačiti kao snažan pokušaj da se uspostavi ravnoteža moći i potvrdi dominacija nad teritorijom i resursima.

- Studija baca novo svetlo na ciljane ubistva prema polu i starosnoj dobi, kao način sprovođenja masovnog nasilja i afirmisanja moći u praistorijskoj Evropi.

Za razliku od drugih masovnih grobnica iz tog perioda, ovo nalazište pokazuje da je uloženo vreme i trud u pripremu prostora za sahranu. Ljudi su sahranjivani sa ličnim predmetima, uključujući nakit, dok je grobnica bila u zaštićenoj lokaciji sa bronzanim ukrasima, keramičkim posudama za piće i kostima do 100 životinja. Analiza pokazuje da su osobe sahranjene ubrzo nakon smrti, što ukazuje da su sve ubijene u blizini grobnice. Neke životinje su očigledno zaklane ili prerađene za ceremoniju sahrane, uključujući skelet teleta pronađen na dnu grobne jame.

Pronađeni su i ostaci slomljenih kamenih mlinova – ostataka drevnih alata za mlevenje žitarica – i koncentracije spaljenih semena na vrhu grobnice. Naučnici navode da ulaganje u pripremu grobnice pokazuje koliko je ceremonija sahrane bila važna pre nego što su mrtvi prekriveni zemljom i kamenjem. Doktor Beri Moloj, glavni istraživač, dao je svoj sud.

- Kombinovanjem naprednih analiza koje nisu bile dostupne kada je grobnica prvobitno iskopavana, sada možemo da ispričamo priču ne samo o njihovim nasilnim smrtnim slučajevima, već i okolnostima koje su do toga dovele. Ovo istraživanje baca novo svetlo na prirodu sukoba i njegove posledice u tom periodu, posebno jer je sahrana izvedena na nasipu naselja u Gomolavi, čime je mesto pretvoreno u trajni spomenik ovim ljudima, svedočeno od strane njihove zajednice.

Studija ističe da demografski podaci o žrtvama u Gomolavi naglašavaju da je u pitanju bio „namerno, proračunato delo“ koje je imalo širok uticaj na druge zajednice.

- U kombinaciji, događaj ubistva, sahrana i nastali spomenik predstavljaju niz radnji kojima se nasilno rešavao ili uništavao sukob i ponovo uspostavljala ravnoteža moći unutar ili između zajednica - kažu istraživači.

Oni objašnjavaju da je razumevanje žrtava ključno za proučavanje evolucije nasilnog ponašanja.

- Ovo ubistvo predstavlja ubedljiv dokaz o epizodi međuregionalnog sukoba i osnovnom agresivnom pomaku u moći, nasilju i odnosima između polova u regionu - zaključuje se.

(Telegraf.rs)