Zašto jedna duga šetnja može biti bolja od više kratkih

Kako hodate može biti jednako važno kao količina hodanja. Velika studija iz Ujedinjenog Kraljevstva, koja je pratila više od 33.000 odraslih osoba sa niskim nivoom fizičke aktivnosti, pokazala je da ljudi koji svoj dnevni broj koraka grupišu u duže, neprekidne šetnje imaju drastično manje rizike od rane smrti i srčane bolesti u poređenju sa ljudima koji se kreću u kratkim, nepovezanim epizodama.

Studija je ispitivala da li način na koji ljudi akumuliraju korake dnevno utiče na dugoročno zdravlje, bez obzira na ukupan broj koraka. Istraživanje se fokusiralo na odrasle osobe koje nisu veoma aktivne, tj. one koje ostvare manje od 8.000 koraka dnevno.

Preporučujemo

Rezultati su pokazali jasan obrazac: ljudi koji su hodali u dužim, neprekidnim intervalima imali su manji rizik od smrti zbog bilo kog razloga i od kardiovaskularnih bolesti, u poređenju sa onima čiji su koraci raspoređeni u kratke epizode.

Analiza je obuhvatila 33.560 odraslih osoba iz Biobanke UK koje su u proseku pravile 8.000 ili manje koraka dnevno. Istraživači su učesnike grupisali prema trajanju njihovih tipičnih šetnji. Kategorije su uključivale intervale kraće od 5 minuta, od 5 do manje od 10 minuta, od 10 do manje od 15 minuta i 15 minuta ili duže.

Učesnici su ostvarivali medijanu od 5.165 koraka dnevno. Skoro polovina njih, 42,9%, većinu svojih koraka ostvarivala je u intervalima kraćim od 5 minuta. Još 33,5% je uglavnom hodalo u intervalima od 5 do 10 minuta, dok je 15,5% većinu hodanja obavljalo u sesijama od 10 do 15 minuta. Samo 8,0% je redovno hodalo u epizodama od barem 15 minuta.

Rizik od smrtnosti opada dok šetnje postaju duže

Tokom perioda praćenja od 9,5 godina, rizik od smrti se postojano smanjivao dok su šetnje postajale duže. Kod učesnika koji su većinu svojih koraka pravili u intervalima kraćim od 5 minuta, rizik od smrtnosti zbog bilo kog uzroka iznosio je 4,36%. Taj rizik je opadao na 1,83% kod onih koji su hodali u sesijama od 5 do 10 minuta.

Još niži rizici su zabeleženi kod ljudi koji su hodali duže u kontinuitetu. Oni čiji su koraci uglavnom napravljeni u sesijama od 10 do 15 minuta imali su rizik smrtnosti od 0,84%, dok su učesnici koji su redovno hodali 15 minuta ili više bez prekida imali rizik od 0,80%.

Rizik od srčanih bolesti pokazuje još izraženiji obrazac

Veza između obrazaca hodanja i kardiovaskularnih bolesti bila je još izraženija. Nakon 9,5 godina, učesnici koji su uglavnom hodali u sesijama kraćim od 5 minuta imali su kumulativni rizik od 13,03%. Oni koji su hodali u intervalima od 5 do 10 minuta imali su niži rizik od 11,09%.

Rizik je nastavio da opada sa dužim šetnjama. Učesnici u grupi od 10 do 15 minuta imali su rizik od 7,71%, dok su oni koji su hodali u intervalima od 15 minuta ili duže imali najniži rizik — 4,39%.

Veće koristi za najneaktivnije odrasle osobe

Kod učesnika koji su bili posebno neaktivni (manje od 5.000 koraka dnevno), prednosti dužih šetnji bile su još uočljivije. U ovoj grupi, hodanje tokom dužih neprekidnih perioda bilo je snažno povezano sa nižim rizikom i od smrti i od kardiovaskularnih bolesti.

Ovi nalazi sugerišu da bi za ljude koji su inače slabo aktivni fokusiranje na duže, namernije šetnje moglo biti efikasan način za poboljšanje zdravstvenih ishoda, čak i bez povećanja ukupnog broja koraka.

(Telegraf Nauka/Science Daily)