Preistorijska žena "oživljena" zahvaljujući partnerstvu umetnika i naučnika

Sa bistrim plavim očima i pomalo nervoznim pogledom, rekonstruisana bista Mozene – koja je živela pre oko 10.500 godina – deluje neobično živo.

Ponovo stvorena putem partnerstva nauke i umetnosti, bista Mozene napravljena je na belgijskom Univerzitetu u Gentu kao deo projekta istraživanja kako su živeli poslednji lovci-sakupljači u tom regionu tokom mezolita.

Preporučujemo

Deo projekta je i razumevanje genetike tih ljudi, njihovih odnosa itd, radi predstavljanja nauke široj publici, kažu istraživači.

Naučnici su za rekonstrukciju izabrali lobanju Mozene – nazvanu po dolini Meze – zbog izuzetne očuvanosti. Kosti su sadržale veliku količinu DNK, što je omogućilo izvanredno realističnu rekonstrukciju žene stare između 35 i 60 godina u trenutku smrti.

Takođe znamo da je ona genetski deo zapadne grupe lovaca-sakupljača u mezolitskim vremenima, kažu istraživači. Pomoću genetskog testiranja, utvrđena je boja kože i očiju mezolitske žene.

Ova grupa je poznata po veoma tamnoj koži i plavim očima, slično „čoveku iz Čedara“ u Britaniji, koji je živeo pre oko 10.000 godina, a čiji skelet je pronađen 1903.

Mozenin DNK otkrio je važne informacije o njenom izgledu, ali ju je izuzetna veština holandskih „paleoumetnika“, blizanaca Alfonsa i Adrija Kenisa, vratila u život.

„Oblikovanje karaktera je najveći deo rekonstrukcije“, rekao je Alfons Kenis iz studija u Arnemu. „Možete izvesti forenzičku rekonstrukciju…upotrebiti podatke, postaviti mišiće, postaviti kožu, ali ne dobijate karakter“.

Braći Kenis, čije prezime znači „znanje“ na holandskom, treba oko šest meseci da dovrše rekonstrukciju. Globalno priznanje su stekli u 2000-im, a njihovi rad je izložen u muzejima širom sveta i uključen u stručne publikacije.

Fascinirani evolucijom i vizuelnom umetnošću od detinjstva, inspiraciju su dobijali od arhivskih antropoloških slika ranih susreta izolovanih populacija sa istraživačima.

„Prilikom prvog susreta postoji nervoza, povučenost. Ljudi se nasmejani, možda zbog te nervoze. Kad vas preistorijski predak sretne prvi put, vidite pomešane emocije…Te emocije želite da prikažete“, kaže Kenis.

Mnogo toga o Mozeni ostaje nepoznato. Istraživači u Gentu je još analiziraju kako bi saznali šta je jela.

Sa vrpcom na glavi i pačjim perima, zlatnom kožom i životinjskim zubima na ušima i ogrlici, ova preistorijska žena izgleda nam bliže nego ikada.

„Uvek smo želeli da bude opipljivije na neki način“, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/Phys.org)