Hiperkinetički poremećaj se možda razvio pre više od 12.000 godina kao prednost u potrazi za hranom

Foto: Shutterstock/gorodenkoff

ADHD je neurorazvojni poremećaj čiji simptomi uključuju nedostatak pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost.

Istraživači sa Pensilvanijskog univerziteta su tragajući za poreklom ovog poremećaja otkrili da se možda razvio pre barem 12.000 godina, piše Daily Mail.

Preporučujemo

Stotine učesnika studije su igrali video igru da bi se testiralo koliko dugo će tražiti bobice na jednom žbunu pre nego što pređu na drugi žbun, poput lovaca sakupljača.

Oni sa ADHD su brzo prelazili na nove žbunove i istraživači smatraju da su drevni ljudi možda preživeli jer su evoluirali da bez odlaganja krenu dalje kad su izvori hrane oskudni.

Istraživači su zatražili od učesnika studije da igraju video igru osam minuta i da u tom roku uberu što više bobica sa digitalnog žbuna. Igrači su imali opciju da pređu na drugi žbun.

Uočena je veća verovatnoća da oni sa ADHD odluče da ne gube vreme i da pređu na drugi žbun brže nego učesnici bez ADHD.

Učesnici su popunili upitnik kako bi istraživači identifikovali one koji imaju ADHD pre početka igre. Neka od pitanja su bila: Koliko često imate teškoće da se koncentrišete? Koliko često ustanete u situacijama kad se očekuje da ostanete da sedite? Na osnovu odgovora, 67,3 odsto učesnika je identifikovano kao pozitivno na ADHD.

Oni sa ADHD proveli su četiri sekunde manje oko svakog žbuna i skupili su više bobica od onih bez ADHD.

Ovi nalazi objašnjavaju kako su lovci sakupljači možda preživljavali seleći se u drugu oblast kad bi hrana postala oskudna.

Oko 8,7 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama imaju ADHD, a barem šest miliona su deca. ADHD pogađa oko pet odsto dece u SAD. Oko 3,6% dečaka i 0,85% devojčica je pogođeno u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Simpromi se obično pojavljuju u ranom dobu i postaju izraženiji dok dete raste. Takođe mogu uključivati neprestano vrpoljenje, lošu koncentraciju, preterano pomeranje ili pričanje, postupanje bez razmišljanja, nesposobnost izlaženja na kraj sa stresom, neznatan ili nikakav osećaj za opasnost, nesmotrene greške, nagle promene raspoloženja, zaboravnost, teško organizovanje poslova, stalno započinjanje novih delatnosti pre okončanja starih, nesposobnost slušanja ili sprovođenja uputstava.

Većina slučajeva je dijagnostikovana između šest i 12 godina starosti. Odrasli takođe mogu biti pogođeni, ali o tome nije urađeno toliko mnogo istraživanja.

Istraživanja su povezala genetske faktore sa ovim poremećajem. Smatra se da genetske mutacije utiču na funkcionisanje i strukturu mozga. Prerano rođene bebe i one sa epilepsijom ili oštećenjima mozga su ugroženije, i neki naučnici istražuju povrede mozga kao osnovni uzrok.

ADHD je takođe povezan sa anksioznošću, depresijom, insomnijom, Turetovim sindromom i epilepsijom.

Iako osnovni uzrok ADHD ostaje nepoznat, poremećaj ima tendenciju da se prenosi genetski – verovatnoća je 80% da članovi porodice onih sa ADHD i sami imaju taj poremećaj.

Precizno određivanje kako su ponašanja povezana sa ADHD možda bila adaptivna u prošlim sredinama nije lako, ali ovi nalazi pokazuju merljive razlike između strategija u traganju za hranom kod osoba sa i bez ADHD.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)