„Miris starih ljudi“ može biti popravljen jednostavnom svakodnevnom namirnicom

Miris starih ljudi je vrlo stvaran miris koji se ne može oprati, ali stručnjaci za dugovečnost kažu da obična superhrana može pomoći da starije odrasle osobe ponovo imaju svež miris.

Reč je o mirisu koji mnogi odmah prepoznaju: ustajao, mastan i neobično kiseo. Međutim, ovaj poznati miris kod starijih nema ništa sa lošom higijenom.

Preporučujemo

Naučnici su otkrili da miris starih ljudi predstavlja veoma stvaran hemijski proces koji se razvija s godinama.

Međutim, stručnjaci kažu da bi konzumiranje pečuraka do četiri puta nedeljno moglo pomoći da se eliminiše.

Ovaj poseban miris je uzrokovan jedinjenjem zvanim 2-nonenal, koje nastaje kad se masne kiseline omega-7 u prirodnim mastima kože, poznatim kao sebum, razgrađuju putem oksidacije.

Dok ljudi postaju stariji, njihova tela proizvode manje antioksidanasa koji normalno štite kožne lipide od raspadanja. Istovremeno, zamena ćelija kože usporava, omogućavajući da se 2-nonenal, hemijsko jedinjenje, akumulira i zadržava.

Fenomen je prvi put dokumentovan u japanskoj studiji iz 2010, koja je otkrila da je 2-nonenal prisutan samo kod individua iznad 40 godina starosti, bez obzira na pol ili higijenske navike. Bila je to prva studija koja je pokazala da se taj poseban miris starih ljudi razvija kasnije u životu.

Kao da te masti „užegnu“. I problem je pogoršan time što stariji ne zamenjuju svoje ćelije kože brzo kao mladi ljudi. Tako se užegla koža gomila i odaje još jači miris. Taj miris se često nastani u koži, odeći i posteljini, a čak i najtemeljitije metode kupanja ili čišćenja ne mogu ga potpuno ukloniti.

Međutim, pečurke bi mogle biti rešenje. Dva retka jedinjenja u njima, ergotionein i spermidin, deluju iz tela protiv formiranja 2-nonenala. Preporučuje se redovna konzumacija pečuraka, najbolje tri do četiri puta nedeljno, u okviru balansirane ishrane.

Ergotionein je prirodna aminokiselina i moćan antiksidans koji štiti masti kože od razgradnje u 2-nonenal. Ljudska tela ne mogu da proizvode ergotionein. U visokim koncentracijama je prisutan samo u pečurkama – naročito šitake, bukovače i šampinjoni.

S druge strane, spermidin podstiče autofagiju, proces putem kog se stare i oštećene ćelije razlažu i zamenjuju. Redovno konzumiranje biljaka sa visokim nivoom spermidina, uključujuću pečurke, mahunarke, grašak i soju, takođe može aktivirati autofagiju.

U kliničkom ispitivanju, 80 odraslih osoba starih od 50 do 79 godina konzumirali su dnevne doze ekstrakta šampinjona tokom četiri nedelje. Rezultati su pokazali jasna, od doze zavisna poboljšanja u pogledu halizote (neprijatan zadah), mirisa tela i jastuka, naročito u slučaju najveće doze. Značajno je da nikakvi sporedni efekti nisu prijavljeni usled redovnog konzumiranja pečuraka.

Ekstrakt šampinjona direktno sprečava proizvodnju toksičnih mirisnih jedinjenja u telu, kažu istraživači. Ekstrakt pečuraka takođe snižava nivoe amonijaka i metil-merkaptana, jedinjenja povezanih sa crevima, poznatih po izazivanju neprijatnih mirisa. Laboratorijski testovi su pokazali da doprinosi razlaganju ovih nusproizvoda baziranih na sumporu u oblike bez mirisa.

U drugoj studiji, istraživači sa Univerziteta Turku u Finskoj analizali su prirodna mirisna jedinjenja kod divljih nordijskih pečuraka. Pronašli su hemikalije kao što je (E)-2-nonenal, povezan sa telesnim mirisom koji se razvija kod starijih ljudi.

Foto: Peachyeung316, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

Takođe je otkriveno da pečurke sadrže supstance koje mogu da blokiraju proces u koži odgovoran za te mirise. Aromatična jedinjenja u pečurkama potiču od linolne kiseline, iste masne kiseline koja se raspada u 2-nonenal u ljudskoj koži. Ove jestive pečurke sadrže prirodne putanje za regulaciju tog procesa raspadanja.

Šitake i bukovače imaju najveći sadržaj antioksidanasa, dok šampinjoni, uveliko dostupni u prodavnicama, daju blažu, klinički testiranu opciju.

Lesli Keni, ekspert za zdravlje, tvrdi da je simptome lupusa i reumatoidnog artritisa potisnula putem bolje ishrane i čestim konzumiranjem pečuraka. Pečurke donose više koristi nego samo u pogledu mirisa tela. Pokazano je da usporavaju napredovanje kancera, snižavaju krvni pritisak, pozitivno deluju na insulinsku rezistenciju, štite mozak i jačaju kosti.

Ipak, većina ljudi se odlučuje za parfeme ili sapun, rešenja koja nisu adekvatna. Ne pomaže ako se više kupate, upozorava Keni. Lipidne masti su duboko u koži i nisu lako razgradljive. Parfem samo pokriva površinu i čini miris ustajalijim.

Pečurke su ne samo preventivno, već i lekovito sredstvo. Tokom perimenopauze i menopauze, trebalo bi uključiti više hrane bogate ergotioneinom, kao što su pečurke.

Ako ste stariji i želite da se rešite tog mirisa, pečurke su sjajan izbor pošto sadrže spermidin koji pomaže u bržoj zameni ćelija.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)