Vreme čitanja: oko 1 min.
Zašto se ljudi ljube i kako je nastao romantični poljubac?
Vreme čitanja: oko 1 min.
Naučnik tvrdi da je poljubac evolucija poslednje faze timarenja među čovekolikim majmunima
Ljubljenje među ljudima razvilo se iz prakse međusobnog timarenja primećenog kod čovekolikih majmuna, veruje naučnik sa Univerziteta u Vorviku. U studiji objavljenoj u Evolutionary Anthropology istraživač predlaže hipotezu „poslednjeg poljupca timarenja“.
Poljubac je samo poljubac, ali u zavisnosti od toga gde i kad se ljubljenje dešava zahteva kulturni i istorijski kontekst. Društvo dugo uspostavlja pravila kad, kako i koga ko može da poljubi, piše Phys.org.
U antičkom Rimu različiti poljupci imali su različita imena. U delovima Evrope se, navodi se, poljupci razlikuju, pa su negde poljupci u obraz standardni. U mnogim zemljama dva poljupca su standard, u nekima se očekuju tri, a u Belgiji samo jedan.
- Poljubac je signal specijalne neklonosti na kontinentima i širom različitih kultura već milenijuma. Ovde ja predlažem hipotezu o nastanku ljubljenja među ljudima. Čovekoliki majmuni se ponašaju tako da je kontakt usana poslednji stadijum timarenja, kada se blagim usisavanjem uklanja parazit – naveo je u studiji Adrijano Lameira, naučnik Univerziteta u Vorviku, i dodao:
- Higijenski značaj timarenja nestao je kada su ljudi evolucijom izgubili krzno, ali kraća sesija verovatno je zadržala poslednju fazu poljupca, pa je vremenom postala ritual za signalizaciju društvenih i rođačkih veza među našim precima.
Kako se podseća, u jednom od ranijih istraživanja u kome je proučavano 168 kultura otkriveno je da samo u 46 odsto njih postoji romantični poljubav. Većina lovaca-skupljača nema poljupce, a neki ih čak smatraju odvratnim.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.