Vreme čitanja: oko 2 min.
Ne gledajte kopije, slike u muzeju stimulišu mozak 10 puta više: Šok istraživanje holandskih naučnika
Vreme čitanja: oko 2 min.
Prava umetnička dela izazvala su snažan pozitivan odgovor u prekuneusu, delu mozga koji je uključen u svest, samorefleksiju i lična sećanja
Prava umetnička dela u muzeju stimulišu mozak 10 puta jače od gledanja u reprodukcije istih dela. To je pokazala je neurološka studija holandskih naučnika.
Istraživanje je naručio Maurichejs u Hagu, gde se nalazi čuvena „Devojka sa bisernom minđušom“ Johanesa Vermera, a ta studija koristila je tehnologiju praćenja očiju i magnetnu rezonancu da bi zabeležila moždanu aktivnost dobrovoljaca koji gledaju originalna umetnička dela i reprodukcije, preneo je Gardijan.
Preporučujemo
Oživelo seme staro 1.000 godina, izraslo neobično drvo: Da li je ovo tajna balzama iz Biblije?
Zovu ga Zver, diže pola tone i ima najjači udarac: Naučnici proučili čelične mišiće, šokirala ih njihova tajna
Naučnici su otkrili da je 20 volontera imalo odgovor koji je bio 10 puta jači kada su pogledali prava umetnička dela.
Martin Goselink, direktorka muzeja rekla je da je bila ubeđena u moć pravog umetničkog dela pre studije, ali da je želela da se ta pretpostavka i zvanično potvrdi.
- Svi osećamo razliku, ali da li je ona merljiva, da li je stvarna? Danas možemo reći da je to istina - navela je ona.
Martin de Munik, suosnivač Istraživačkog instituta Neurensics, koji je sproveo istraživanje sa drugim neurološkim specijalistima, rekao je da je studija imala dva elementa.
Volonteri, starosti između 21 i 65 godina, bili su pričvršćeni za elektroencefalogram (EEG) skener mozga i opremu za praćenje očiju i zamoljeni su da pogledaju pet slika u muzeju, plus postere u muzejskoj radnji. Istraživači su takođe na magnetnoj rezonanci (MRI) posmatrali efekte slika stvarnih radova u odnosu na reprodukcije koje su bljesnule na naočarima volontera.
- Ako želite da znate šta ljudi misle, bolje je da to izmerite nego da ih pitate. Rezultati su bili izvanredni - rekao je Munik.
Prava umetnička dela izazvala su snažan pozitivan odgovor u prekuneusu, delu mozga koji je uključen u svest, samorefleksiju i lična sećanja, rekli su istraživači.
„Violinistkinja“ Gerarda van Honthorsta dala je pozitivan stimulans od 0,41 od 1, na primer, ali samo 0,05 u obliku postera.
Istraživanje je takođe analiziralo „Devojku sa bisernom minđušom“. Popularni rad je privukao najveću pažnju u onome što su istraživači opisali kao „petlja trajne pažnje“ - trougao između naglašenog oka, usta i biserne minđuše devojke.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Povezane vesti
Ako želite da budete zadovoljni životom, ovo je mnogo važnije od posla
6 tajni uspeha: Ovo su ključne razlike između mozga sportiste i mozga prosečne osobe
Konji mogu da planiraju i prave strategiju, pokazalo istraživanje
Remek-delo vekovima fascinira istraživače: Analize konačno otkrile kako je Rembrant dobio neverovatnu nijansu
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
