„Kraljica Jadrana“ završiće pod vodom: Slavni grad tone do 3 milimetra godišnje, čeka ga mračna budućnost

Foto: Tanjug/AP

Venecija ili „Kraljica Jadrana“ završiće pod vodom do 2150. godine, pokazala su nova istraživanja italijanskih naučnika sa Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju (INGV). Ova studija, koja analizira podatke o porastu nivoa plime i sleganju tla, pruža uznemirujuću sliku budućnosti jednog od najpoznatijih svetskih kulturnih i turističkih centara, piše Euronews.

Prema istraživanju INGV, nivo plime u venecijanskoj laguni raste brzinom od oko 0.5 centimetara godišnje. Preciznije, taj porast varira od 4,22 milimetra na ostrvu Lido do 5 milimetara u Malamoku, dok je u Čodžiji zabeleženo 5,91 milimetara godišnje. Kombinacija ovih podataka sa satelitskim podacima o sleganju tla između 2008. i 2023. godine pokazuje da će pojedini delovi Venecije, poput Trga Svetog Marka, biti trajno pod vodom sa nivoom vode do 70 centimetara iznad sadašnjeg.

Preporučujemo

Venecija, koja nosi nadimke „Kraljica Jadrana“, „Nevesta mora“, „Grad mostova“ i „Grad vode“, već decenijama se suočava sa sve češćim poplavama. Zapadni deo grada, koji je jedan od najčešće plavljenih, bio je pod vodom 58 puta između 2019. i 2023. godine. Osim toga, grad se polako naginje prema istoku, što dodatno otežava situaciju. Naučnici su otkrili da se Venecija sleže brzinom od 1 do 2 milimetra godišnje, dok se severni delovi lagune sležu brzinom od 2 do 3 milimetra godišnje.

Foto: Tanjug/AP

Venecija je uvela MOSE sistem, koji se sastoji od mobilnih barijera na ulazima u lagunu. Ove barijere se podižu tokom visokih plima kako bi sprečile ulazak vode u grad. Iako je ovaj sistem značajno pomogao u smanjenju učestalosti poplava, stručnjaci upozoravaju da je to samo kratkoročno rešenje. Izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2021. godine predviđa porast regionalnog nivoa mora za 28-55 centimetara do 2100. godine u optimističnom scenariju, odnosno za 63-101 centimetar u pesimističnom scenariju.

Porast nivoa mora i sleganje tla dovode do ozbiljnih ekoloških i socioekonomskih posledica. To uključuje ubrzano obalno eroziju, povlačenje plaža i sve učestalije morske poplave, koje negativno utiču na stanovništvo i ekosistem Venecije. Naučnici upozoravaju da su neophodne dugoročne strategije kako bi se ublažili ovi efekti i sačuvali istorijski i kulturni značaj Venecije za buduće generacije.

Venecija se suočava sa izazovom opstanka usled kombinacije prirodnih procesa i klimatskih promena. Iako postoje kratkoročna rešenja kao što je MOSE sistem, potrebne su obimnije i trajnije mere kako bi se zaštitio ovaj jedinstveni grad od neizbežnog porasta nivoa mora i nastavka sleganja tla. Bez hitnih i održivih intervencija, Venecija bi mogla biti izgubljena za buduće generacije do sredine 22. veka.

(Telegraf Nauka / Euronews)