Šta nauka o izborima može otkriti u ovoj superizbornoj godini

Foto: Tanjug/AP

Do kraja ove godine, birači u oko 65 zemalja i regiona će izaći na izbore. To znači da će skoro polovina globalnog stanovništva imati šansu da glasa na neki način, uključujući gotovo 360 miliona ljudi u Evropskoj uniji.

Neće sve političke procedure na svetu biti slobodne i poštene, ali se ipak očekuje da će ova godina predstavljati najveću manifestaciju demokratskog procesa u istoriji.

Preporučujemo

Geopolitički pejzaž u 2025. bi stoga mogao izgledati veoma drugačije nego danas, sa uticajem ne samo na način finansiranja nauke, već i na to koje će se međunarodne saradnje razvijati ili naći u teškoćama, piše Nature.

U centru ovih turbulentnih demokratskih procesa biće istraživači koji se bave javnim mnjenjem i biračkim obrascima, poznati kao psefolozi. Ovi statističari rade na predviđanju budućih izbora i na razumevanju prethodnih.

Neki psefolozi rade na univerzitetima, neki u kompanijama za ispitvanje javnog mnjenja, a neki za političke kandidate. Sve ih, pak, ujedinjuje želja da bolje razumeju političku situaciju putem metodičnog pristupa na bazi podataka. Ove godine su ti podaci obilni.

Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama u novembru će skoro sigurno biti revanš između predsednika Džoa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa. U najvećoj demokratskoj zemlji na svetu – Indiji – populistički premijer Narendra Modi osvojio je treći mandat, iako u koalicionoj vladi.

Britanski birači izlaze na izbore sledećeg meseca, a premijer Riši Sunak zaostaje daleko iza suparnika Kira Starmera u ispitivanjima javnog mnjenja. Zemlje članice Evropske unije su održale izbore za parlament tog bloka, a razne australijske države i kanadske provincije će održati opšte izbore u nekom trenutku 2024.

„Američki izbori su oni koji su bitni“, kaže Džon Kertis sa Univerziteta Stratklajd u Ujedinjenom Kraljevstvu. „Neće nužno izmeniti ishod izbora u UK, EU ili Indiji, ali će uticati na njihove politike narednih pet godina“.

Psefologija za nauku

Istraživanja sugerišu da birači u te četiri jurisdikcije misle da je državna podrška za nauku važna, iako je odnos prema nauci retko značajan momenat u političkim kampanjama.

Ipak, glasovi mogu da se se dobiju ili izgube s obzirom na neka naučna pitanja. Jedno od njih je egzistencijalna pretnja klimatskih promena, kaže Kertis.

Postoje dva fundamentalna momenta koja moraju da razumeju oni koji pokušavaju da predvide rezultate izbora. Prvi je otkrivanje ko će zaista izaći na izbore. Mnogi imaju to pravo, ali ga ne koriste. Drugi je otkrivanje za koga će oni glasati. Postoje mnogi faktori u analizi biračkih obrazaca pomoću ispitivanja pre glasanja. Koliko god se trudili, nikad nemate celokupnu sliku pre nego što se glasovi izbroje, kaže Keri Fank iz Aspenskog instituta u Vašingtonu.

Svest o pristrasnosti

Prilikom sakupljanja podataka radi merenja izbornih stavova javnosti, oblik ispitivanja je važan – tj. kako su pitanja postavljena. Ako birača pitate da li će glasati za kandidata A, B, C ili D, malu prednost ima kandidat A jer je prvi na listi. Zato redosled treba da bude nasumičan i izmenjen za svakog ispitanika.

Teže je obezbediti da neki tipovi ljudi odgovore na pitanja. Ako je to u korelaciji sa ishodom glasanja, onda imate problem. U SAD, na primer, veća je verovatnoća da će ljudi sa visokim obrazovanjem glasati za kandidate sa levog spektra, i takođe je verovatnije da će u potpunosti odgovoriti na pitanja.

Ispitivanje treba da uključi različite grupe. Da bi podaci bili reprezentativni, jednako je važno znati koga treba isključiti. Takođe postoji rizik od „lažnih ispitanika“ – ljudi koji ili pokušavaju da promovišu svoj politički narativ ili projure kroz pitanja bez dovoljno pažnje.

Do glavne greške dolazi kad prestanete sa ispitivanjem previše rano, kaže Fank. Ako prestanete dve nedelje pre vremena, to može biti pogrešno jer ljudi promene mišljenje. Problem su i mala i nereprezentativna veličina uzoraka, kao i zastarela metodologija. Veliki deo našeg mišljenja je tradicionalno zasnovan na tome da svi glasaju istog dana, a to se drastično promenilo tokom godina, s obzirom na glasanje putem pošte.

Nove teritorije

Istraživači iz Kolumbijskog univerziteta i Majkrosofta su pokazali da su mogli tačno predvideti rezultate američkih predsedničkih izbora iz 2012. koristeći dnevne ankete poslate gejmerima putem platforme Xbox.

Nasuprot prihvaćenim naučnim standardima, nakon stratifikacije rezultata i temeljite statističke obrade podataka, napravljena su predviđanja u skladu sa konvencionalnim anketama.

Ovaj pristup koristi matematiku za rešavanje pristrasnosti – umesto oslanjanja na konvencionalne metodologije u cilju njihove eliminacije. Zagovornici tvrde da ispitivanje nereprezentativnih uzoraka može biti jednako vredno uz odgovarajuće statističke metode, što je obično jeftinije i brže.

Koje god metode da koriste, psefolozi retko zauzimaju definitivne stavove i skloni su predviđanju sa više ograda.

Kertis se, međutim, oseća sigurno u predviđanju neuspeha Sunaka i njegove Konzervativne partije na predstojećim izborima u UK, dajući Sunaku samo 1% šanse da preokrene situaciju. Kertisova samouverenost proističe iz proučavanja nedavnih britanskih izbora kad su parlamenti funkcionisali pun mandat.

Iako je Sunak raspisao prevremene izbore, toliko je blizu kraja svog mandata da su redovni izbori najbolji za poređenje. Takođe ne postoji presedan da je neki premijer uspeo da napravi toliki preokret.

Foto: Freepik

Geopolitička klima

Naučnici bi trebalo da obrate pažnju na psefološka predviđanja jer daju uvid u buduće državne politike važne za finansiranje i druge istraživačke interese.

U SAD nije toliko problem sa finansiranjem nauke pošto su sredstva uglavnom izdvojena za pet godina, koliko sa razgovorima na visokom nivou, kao što su bilateralni međunarodni sporazumi koji uključuju naučne i tehnološke, kaže Kerolin Vagner sa Državnog univerziteta Ohaja.

Jedan takav sporazum o naučnoj saradnji sa Kinom još je neizvestan i rezultat predsedničkih izbora bi mogao imati značajan uticaj. U odnosima, pak, sa niskim nivoom poverenja, kao između SAD i Kine, postoji potreba za takvim sporazumima. Sledeći predsednik SAD će imati težak posao da obnovi naučnu saradnju sa Kinom.

Što se tiče pitanja životne sredine, dva kandidata se uveliko razlikuju. Tramp zagovara slabiju regulaciju u toj oblasti, a Bajden se zalaže za obnovljivu energiju. Klimatske promene su jedna od najkontroverznijih tema u SAD – 93% demokrata se slaže sa naučnim konsenzusom da ljudska aktivnost zagreva planetu, naspram samo 55% republikanaca.

Ovi brojevi bi se mogli promeniti ako leto bude obeleženo ekstremnim vremenskim prilikama. Ako vidimo požare, izbiće u prvi plan.

(Telegraf Nauka/Nature)