Vreme čitanja: oko 2 min.
Ljudi bez „unutrašnjih glasova“ mogu pomoći u rešavanju misterija svesti
Vreme čitanja: oko 2 min.
Izgleda da je nedostatak unutrašnjeg monologa povezan s manjom sposobnošću za prisećanje reči i predviđanje njihovih zvukova.
Možete li da zamislite da čujete sebe kako govorite? Glas u vašoj glavi koji možda ponavlja spisak za kupovinu ili broj telefona? Kakav bi život bio kad ne biste mogli?
Neki ljudi ne mogu da zamisle vizuelna iskustva. Ne mogu da zatvore oči i zamisle iskustvo viđenja lica voljene osobe ili razmeštaja dnevne sobe da bi razmotrili da li novi komad nameštaja može da se uklopi.
Preporučujemo
Novi univerzalni zakon biologije mogao bi, konačno, da objasniti starenje
Slon se uplašio da će zgaziti psa koji spava – da li se ove dve životinje dobro slažu?
Ovo stanje se naziva „afantazija“. U centru pažnje je nesposobnost zamišljanja vizuelnih senzacija, ali mogu nedostajati i druga zamišljena iskustva – ukusa ili mirisa. Neki ljudi ne mogu da zamisle da čuju svoj govor, piše Live Science.
Nedavna studija je unapredila naše znanje o ljudima koji ne mogu da zamisle da čuju sopstveni unutrašnji monolog. Autori su identifikovali neke zadatke koji će takvim ljudima verovatno biti teški.
Istraživači sa danskog Univerziteta u Kopenhagenu i američkog Univerziteta Viskonsin-Medison regrutovali su 93 dobrovoljca, 46 odraslih osoba koje su prijavile niske nivoe unutrašnjeg govora i 47 koje su prijavile visoke nivoe.
Obe grupe su dobile zahtevne zadatke: prosuđivanje da li se nazivi predmeta koje su videli rimuju i prisećanje reči. Grupa bez unutrašnjeg monologa imala je lošiji učinak. Međutim, razlike su nestale kad su svi mogli da kažu reči naglas.
Ljudi koji su prijavili nizak nivo unutrašnjeg govora nisu bili lošiji u svim zadacima. Mogli su da se prisete sličnog broja reči kad su reči imale različitu pojavu u međusobnom odnosu. To opovrgava sugestiju da se ljudi sa afantazijom jednostavno ne trude ili su manje sposobni.
Pitanja o kapacitetu za zamišljanje vizuelnih ili audio senzacija uglavnom imaju pozitivne odgovore, ali pitanja o zamišljenim iskustvima ukusa ili mirisa izgleda izazivaju zbunjenost i moguće je da su podtipovi afantazije uobičajeniji nego što mislimo.
Rasprava se nastavlja o tome koliko čula ljudi imaju, a neki naučnici razložno tvrde da ih ima više od 20.
Pored pet glavnih čula - vida, mirisa, ukusa, dodira i sluha - manje poznata čula su termocepcija (percepcija toplote) i propriocepcija (svest o položaju delova tela). Zahvaljujući propriocepciji, većina ljudi može da zatvori oči i vrhom kažiprsta dodirne nos. Zahvaljujući vestibularnom čulu, obično imamo dobru predstavu gde je naviše i možemo da održimo ravnotežu.
Istraživanje brojnih vrsta nesposobnosti za zamišljene senzacije moglo bi otkriti bitne procese u mozgu koji proizvode svesno iskustvo neke zamišljene senzacije.
To će vremenom dovesti ne samo do boljeg razumevanja različitosti između ljudi, već bi moglo pomoći u otkrivanju kako ljudski mozak može da stvori bilo koju svesnu senzaciju. Ovo pitanje - kako i gde se stvaraju naša svesna osećanja - ostaje jedna od velikih misterija nauke.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
