Ledene kupke i zadržavanje daha – ima li „Vim Hof metoda“ efekta?

Foto: Wikipedia/Aad Villerius, CC BY-SA 2.0

Mogu li vežbe disanja i ledene kupke napraviti bolju i zdraviju verziju nas samih? Naučnici su otkrili da možda postoje neke koristi – ali još nema definitivnog odgovora.

Predmet analize je „Vim Hof metoda“, režim zadržavanja daha i izlaganja hladnoći koji promoviše holandski atleta Vim Hof, poznat kao „Ledeni“ zbog izvođenja atletskih podviga na ekstremno hladnim temperaturama.

Preporučujemo

Na Hofovom vebsajtu se kaže da ta metoda donosi mnoštvo koristi, kao što su povećana snage volje, gubitak masnoće, „čvrst“ imunski odgovor, „balansirani“ hormoni i redukovana inflamacija.

Međutim, nova analiza otkriva ograničene dokaze za te koristi. Iako neka istraživanja nagoveštavaju da bi Hofova metoda mogla smanjiti zapaljenje, dosadašnje studije jednostavno nisu dovoljno kvalitetne da odgovore na pitanje da li od te metode ima neke koristi, piše Live Science.

Zbog niskog metodološkog kvaliteta i malih veličina uzoraka, potreban je oprez prilikom tumačenja nalaza. Iako su neki pozitivni efekti primećeni, poput ublažavanja inflamacije, sveukupna korist ostaje neuzvesna.

Ispitivanje Hofove metode

Metoda uključuje tri aktivnosti: vežbe disanja koje se sastoje od 30 dubokih udisaja/izdisaja praćenih periodom zadržavanja daha; izlaganje hladnoći; i meditaciju usredsređenu na jačanje snage volje.

Odvojeno su neke od tih strategija pokazale psihološke i fiziološke efekte. Tretman na bazi koncentracije, koji uključuje metidaciju, može da smanji anksioznost, depresiju i stres. Vežbe disanja mogu imati mali do srednji efekat na nivoe stresa nekih ljudi.

Efekat izlaganja hladnoći je – ironično – predmet „vrele“ rasprave. Neka istraživanja sugerišu da polarna kupka ili plivanje na pučini mogu popraviti kratkoročno raspoloženje i atletski učinak, ali je veliki deo tih istraživanja urađen na malim grupama ljudi.

Neke studije o ledenim kupkama povezale su ih sa koristima poput poboljšane insulinske osetljivosti, ali je većina tih studija bila mala i imala druga ograničenja, poput učesnika samo jednog pola i odsustva grupa za adekvatno poređenje.

Ne postoje zaista dobra klinička ispitivanja, dobro kontrolisana, adekvatna klinička ispitivanja o „hladnom stresu“. Uskočite u ledenu vodu i vaši krvi sudovi će se suziti, vaš srčani ritam će skočiti, a vaše disanje bi se moglo pretvoriti u borbu za vazduh. Doživljavanje ovog stresa i zatim oporavak od njega može imati i fizičke i mentalne efekte.

Nedavna studija pokazala je da ljudi doživljavaju manje negativnih emocija tokom nekoliko sati nakon ledene kupke nego pre toga. Takođe je primećeno opadanje nivoa hormona stresa, kortizola, nekoliko sati nakon potapanja.

Međutim, istraživanjima o Hofovoj metodi nedostaje poređenje sa drugim potencijalno korisnim aktivnostima. Nova analiza je uzela u obzir devet testiranja od kojih nijedno nije uporedilo Hofovu metodu ni sa kojom aktivnošću, tako da su pristrani rezultati tih testova vrlo mogući.

Takav metodološki pristup nam ništa ne govori o relativnim koristima naspram drugih aktivnosti, kao što su joga, šetanje ili plivanje u zatvorenom bazenu, kažu istraživači. Bez neke prividne/alternativne aktivnosti ne možemo mnogo saznati o relativnoj vrednosti Hofove metode.

U studijama o izlaganju hladnoći, prividna aktivnost bi mogao biti ulazak učesnika u mlaku vodu dok je druga grupa tretirana ledenom kupkom.

Foto: Shutterstock

Dve od analiziranih studija koje su ispitivale inflamatorne reakcije kažu da je Hofova metoda povezana sa sniženim nivoima inflamacije nakon usvajanja te prakse tokom nekoliko dana ili nedelja. Generalno, hladnoća smanjuje zapaljenje na kratke staze. Međutim, da li je dobro za nečije zdravlje zavisi od situacije.

Vežbanje izaziva prolazni inflamatorni odgovor jačajući mišiće i popravljajući učinak; redukovanje tog odgovora može redukovati korist od vežbanja. Međutim, ako neko doživljava hroničnu inflamaciju, smanjivanje inflamatornog odgovora može biti poželjno.

Čak i ako postoji korist, ledene kupke nose sa sobom neke rizike. Šok zbog naglog ulaska u hladnu vodu može izazvati hiperventilaciju i promene srčanog ritma koje dovode do davljenja.

Ljudi koji žele to da probaju trebalo bi prvo da provere da li imaju neki poremećaj koji bi polarno kupanje učinio naročito opasnim. Kad plivate u hladnoj vodi, budite sigurni da je spasilac u blizini, kažu autori. Bolje je ući u vodu polako nego odjednom, radi izbegavanja automatske reakcije dahtanja koja može izazvati unos vode u pluća.

Bolje kontrolisane studije su potrebne da bi se saznalo da li su efekti Hofove metode više od placeba. Odlično je ako ljudi osećaju da je hladna kupka popravila njihove živote, ali treba osigurati da oni te koristi postignu što bezbednije, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Live Science)