Senzori, pametni uređaji i veštačka inteligencija bi mogli transformisati poljoprivredu

Foto: Shutterstock

Stručnjak za biosenzore Azahar Ali, inženjer bioloških sistema iz Politehničkog instituta Virdžinije, sprema se za četvrtu poljoprivrednu revoluciju.

To je doba koje bi trebalo da iskoristi transformativni potencijal povezujućih tehnologija nastalih u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Preporučujemo

Tri tehnologije se ističu svojim potencijalom da unaprede klimatski prilagodljivu, preciznu poljoprivredu: nosivi poljoprivredni senzori, umreženi ili pametni uređaji i veštačka inteligencija, piše EurekAlert.

Ali i njegove kolege kažu da bi udruživanje ovih najsavremenijih tehnologija moglo dovesti do promene paradigme u načinu kako poljoprivredni sektor nadgleda bezbednost i kvalitet hrane i produktivnost širom sveta.

Brzo, tačno i rano nadgledanje biće prioritet za održivu i bezbednu ishranu brzo rastuće globalne populacije, koja bi mogla brojiti skoro 10 milijardi do 2050, a zahtevaće 50% više hrane kako bi se održao svetski lanac snabdevanja hranom.

Prema izveštaju o globalnoj poljoprivrednoj produktivnosti iz 2023, rast se značajno smanjio i trenutni napori da se proizvodnja poveća na održiv način nisu adekvatni.

Istraživači će morati da sarađuju kako bi iskoristili pun potencijal novih tehnologija i pomogli proizvođačima da održe korak sa budućom potražnjom. Agronomi moraju da rade sa stručnjacima za inženjering, humanu i veterinarsku medicinu i nauku o materijalima.

„Postoji veliki jaz u ovoj vrsti saradnje“, kaže Ali. „Ja razvijam senzore, ali moram da sarađujem sa stručnjacima za mašinsko učenje“.

On i kolege su izložili nedavni napredak u primeni senzora, pametnih uređaja i veštačke inteligencije u nadgledanju hrane. Takođe su opisali mogućnosti i izazove kombinovanja tih tehnologija.

Tehnologija senzora za hranu je izuzetno napredovala, sa fokusom na merenje toksina, vlažnosti, pH vrednosti, svežine, temperature, zagađenja i patogena. Praćenje ovih faktora je ključno za bezbednost hrane, kvalitet hrane i visoke standarde pakovanja.

Udruživanjem senzora i pametnih uređaja, senzorni sistemi za hranu, životinje i biljke mogli bi precizno skupljati podatke u realnom vremenu, na licu mesta i u velikom obimu. Mreže sledeće generacije bi onda mogle brzo prenositi te podatke.

Veštačka inteligencija bi mogla ubrzati analizu podataka putem automatske obrade. Mogla bi se nositi sa mnoštvom podataka. Pametni uređaji i AI takođe omogućavaju prediktivnu analizu, tako da proizvođači mogu proaktivno predviđati izazove kao što su izbijanje bolesti i vremenski obrasci.

Integracija tehnologija se ispituje na primerima poput razvoja elektrohemijskih senzora za detekciju biomarkera bolesti u kravljem mleku, soku od pomorandže i soku od jabuke, i upotrebe integrisanih mikrosenzora sa 3D odštampanim pametnim uređajima za detekciju virusa u paradajzu.

Međutim, te tehnologije donose bezbednosne brige u pogledu skupljanja podataka putem pametnih senzora; cene senzora, mrežne infrastrukture i upravljanja podacima mogle bi biti prevelike; i mogli bi postojati problemi sa internez vezom kad se pametni uređaji koriste u ruralnim ili udaljenim oblastima gde se nalaze mnoge farme.

Radi rešavanja tih problema, Ali opet ukazuje na saradnju, ne samo među naučnicima, već i sa političarima i farmerima.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)