Veštačka inteligencija otkriva individualnost površine jezika

Foto: Shutterstock

Rezultati nove studije daju izvanredan uvid u biološku strukturu površine našeg jezika i kako se naš osećaj ukusa i dodira razlikuje od osobe do osobe.

Istraživanje ima ogroman potencijal za otkrivanje individualnih sklonosti ka jelima, razvoj zdravih prehrambenih alternativa i rano dijagnostikovanje oralnih kancera, piše Science Daily.

Preporučujemo

Ljudski jezik je vrlo sofisticiran i kompleksan organ. Njegova površina se sastoji od stotina malih ispupčenja – poznatih kao papile – koje učestvuju u ukusu, govoru i gutanju.

Pečurkaste papile sadrže naše senzore ukusa, dok končaste papile daju jeziku teksturu i osećaj dodira. Funkcija ukusa naših pečurkastih papila je dobro istražena, ali se malo zna o razlici u obliku, veličini i obrascu oba oblika papila kod individua.

Istraživači iz Informatičke škole Edinburškog univerziteta i sa Univerziteta u Lidsu obučavali su kompjuterske modele AI da uče iz trodimenzionalnih mikroskopskih snimaka ljudskog jezika, pokazujući specifične osobine papila.

Veštačka inteligencija je dobila podatke iz više od 2.000 detaljnih snimaka individualnih papila – napravljenih putem silikonskih kalupa jezika 15 osoba.

Modeli AI su projektovani za bolje razumevanje individualnih osobina papila i predviđanje starosti i pola učesnika studije. Male količine podataka su upotrebljene za upoznavanje modela AI sa različitim osobinama papila, uz znatnu upotrebu topologije, oblasti matematike koja istražuje kako su izvesni prostori strukturirani i povezani.

To je omogućilo da AI predvidi tip papile sa preciznošću od 85% i odredi poziciju končastih ili pečurkastih papila na površini jezika.

Izuzetno je što su papile takođe bile različite kod svih 15 subjekata i individue su mogle biti identifikovane sa tačnošću od 48% na osnovu jedne jedine papile.

„Bili smo iznenađeni koliko su specifične te mikronske osobine za svaku individuu. Zamislite mogućnost personalizovane ishrane prilagođene uslovima određenih ljudi i ranjivih populacija koja će im obezbediti odgovarajuću ishranu i uživanje u jelu“, kaže profesor Rik Sakar sa Edinburškog univerziteta.

„Planiramo da uporebimo ovu tehniku kombinujući AI sa geometrijom i topologijom radi identifikacije mikronskih crta na drugim biološkim površinama. To može pomoći u ranom detektovanju i dijagnostikovanju neočekivanih izraslina u ljudskim tkivima“, dodao je on.

(Telegraf Nauka/Science Daily)