Moždani implantat pomaže paralizovanom čoveku da se hrani i pije iz šolje

Kit Tomas može da pomera ruke i šake i oseća dodir nakon „dvostrukog nervnog bajpasa“ i višemesečne obuke.

Čovek koji je ostao paralizovan od grudi naniže u nesreći tokom plivanja pre šest godina, sposoban je da se hrani i pije iz šolje zahvaljujući moždanom implantatu koji zaobilazi povredu kičmene moždine.

Preporučujemo

Kit Tomas iz Njujorka nije mogao da podigne ruke sa invalidskih kolica kad je pristao na testiranje ove tehnologije 2021. godine, ali je nakon imlantacije elektroda u mozak i mnogo meseci obuke ponovo sposoban da pokreće udove.

Istraživači su Tomasa opremili interfejsom mozak-kompjuter, koji mu je ne samo pomogao da pomera ruke i šake, već i šalje signale nazad u mozak radi reprodukcije osećaj dodira. Od tada može da oseti šaku svoje sestre i krzno svog psa.

Izgleda da je tehnologija delimično preoblikovala Tomasov nervni sistem, pomažući u obnavljanju nekih funkcija šake i osećaja koji su prisutni čak i kad je sistem isključen.

Tehnologiju je razvio tim iz Instituta Fajnstajn za medicinsko istraživanje u okviru njujorškog zdravstvenog sistema Nortvel.

Tomas je sa 42 godine slomio vrat skačući u bazen. Uključen je u trogodišnje kliničko ispitivanje takozvanog „dvostrukog nervnog bajpasa“. Elektrode implantirane u Tomasov mozak detektuju kad želi da pomeri ruke. Signali se zatim usmeravaju ka njegovim rukama i šakama da bi se pokrenule.

Istovremeno, senzori pritiska na šaci, prstima i palcu detektuju kontakt sa predmetima i šalju signale nazad u mozak da bi se simulirao osećaj dodira. Ovo zatvara krug u kom mozak traži pokret, ostvaruje ga i oseća rezultat. Sistem je u testovima omogućio Tomasu da rukuje čak i krhkim stvarima, poput ljuske jajeta.

Istraživači opisuju Tomasov napredak posle 35 nedelja obuke. Snaga u desnoj ruci se povećala 86%, dok je leva bila 62% jača. Pošto na početku nije mogao da podigne šake do lica, sad može samostalno da se počeše po nosu i obriše lice.

Zatim su istraživači razvili tehniku zvanu „kortikalno odražavanje“ da bi poboljšali Tomasov osećaj dodira. Snimali su njegovu moždanu aktivnost dok je zamišljao da je dodirnut, a zatim su stimulisali senzorne regione njegovog mozga istim obrascima. Dok su to radili, istovremeno su stimulisali njegovu kožu i kičmenu moždinu. Nakon 25 nedelja terapije usmerene na njegov desni zglob, Tomas je ponovo dobio osećaj dodira u regionu koji je bio utrnuo.

Prilikom nedavne kontole, ustanovljeno je da su ove dobiti i dalje prisutne nakon više od dve godine. To je neverovatno ohrabrujuće, kažu istraživači.

Nije jasno koliko funkcije i osećaja tehnologija može da obnovi kod paralizovanih udova i potrebna su ispitivanja sa više pacijenata da bi se video učinak u slučajevima različitih povreda kičmene moždine.

(Telegraf Nauka/Guardian)